0
Kako je biti Srbin u Hrvatskoj? Pusta sela i gradovi od srpskog stanovništva danas su realnost, a u mnogim mestima žive preostali starci, dok su mladi otišli u beli svet. Ne zna se ni koliko je tačno Srba živi u Hrvatskoj, a to bi trebalo da odgonetne predstojeći popis stanovništva. Međutim, u Srpskom narodnom veću strahuju da li će se preostali Srbi uopšte izjasniti kao pripadnici srpske nacionalne manjine. O tome zašto se Srbi plaše popisa, koliko su takvoj situaciji kumovali loši odnosi dve zemlje, u emisiji “Probudi se” govorio je Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća.
Pročitajte još...
Komentarišući atomosferu uoči popisa stanovništva u Hrvatskoj, Pupovac je rekao da je Srpsko narodno veće pokrenulo javnu kampanju odazivanja na popis.
“Dva su razloga zašto smo to učinili. Prvi je razlog samo popisivanje posredstvom modela ‘E-građanin’, želimo da pomognemo i obučimo ljude koji nisu toliko tehnološki sposobni da to učine sami. Drugi razlog su svojervrsni strahovi kod ljudi, koji još uvek postoje, zbog kojih se i dalje plaše da izjašnjavaju o svojoj etničkoj, jezičkoj, verskoj pripadnosti. To je posebno došlo do izražaja u poslednjih deset godina, što zbog obnovljenog nacionalizma u Hrvatskoj, nakon ulaska u EU, što zbog održavanja takve atmosfere od pojedinih političkih stranaka, ali i zbog činjenice da se uopšte nisu razvijali odnosi između Srbije i Hrvatrske. Ako su se i razvijali, onda nije bilo značajnih rezultata u tom pravcu”, ističe on.
Pupovac navodi da se pomenuti problemi reflektuju na položaj Srba u Hrvatskoj i da i te kako imaju uticaj na njihov status u toj zemlji.
“Problem je što nema dodatnih pozitivnih signala, poruka koje bi ljudima pomogle da bolje razumeju jedni druge i da se odmaknemo od ratnih politika i iskustva. To je ono što je potrebno i na tome radimo”, poručuje Pupovac.
Na pitanje kakav problem može neko da ima kad se izjasni kao Srbin ili Srpkinja i zašto je to zvanično napisati, Pupovac kaže da nije se lako javno deklarisati kad svakodnedno slušate mrziteljske poruke.
„Onda roditelji, mladi, njihovi potomci i njihova deca, nemaju dovoljno slobodan osećaj da je pametno da se tako izjasne. Oni se boje zbog posla, budućnost i da će ih neko prepoznati kao takve. To jeste tragična stvar, ali mi se protiv toga borimo i nastojaćemo da se to promeni u narednim mesecima“, zaključuje on.
Pratite nas i na društvenim mrežama: