Protest roditelja ispred Treće beogradske gimnazije: Prosvetarima podrška akademske i it zajednice

Iz blokada ne izlaze ni neke srednje škole, uprkos objavama tabloida da se nastava normalizovala. Ispred Treće beograske gimnazije okupili su se roditelji i građani da podrže đake. A prosvetnim radnicima podršku pružaju akademska i it zajednica - kroz njihov sistem prikupljeno je više od 120 miliona dinara pomoći onima koji ostali bez plata. Više, Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Deca zovu, ne damo treću – tako su roditelji nazvali skup podrške učenicima koji su većinski, sa 75 odsto glasova, odlučili da se dvadesetčetvoročasovna blokada ove beogradske gimnazije nastavi do daljeg.

„Studentski protesti koji su prerasli u građanske proteste nisu samo izraz bola, već odgovornosti, ljubavi premA životu i vere da je drugačija SrbijA moguća“, rekla je majka jednog đaka ove obrazovne ustanove.

U školskom dvorištu okupili su se i profesori koji su časove zamenili plenumima, ali i sadašnji i bivši đaci.

„Došli smo da podržimo naravno, kao i pre više meseci kada su objavili učenici ovde protest i blokadu i uvek stojimo u podršci našoj bivšoj školi“, kaže Aleksandar Mihajlović, bivši učenik Treće beogradske gimnazije.

Treća beogradsa gimnazija samo je jedna od škola u Srbiji, čiji su profesori zbog finansijskih i drugih pritisaka izašli iz obustave, ali se nastava i dalje ne odvija, jer đaci, pre svega maturanti, ne odustaju od blokada.

„Pojavljuju se različiti spinovi, naručito u medijima koji su tabloidni, da neka škola kreće sa radom. Desi se da se deo kolektiva naravno vrati na nastavu, a onda đaci ulaze u blokadu, ta informacija se prećuti i onda se nađemo u jednom procepu da iako se obustava evidentno osipa, sistem blokiranja nastave traje sa učeničke strane“, objašnjava Uroš Mikić, Puls srednjih škola.

Maturanti Prve beogradske gimnazije poručuju da uprkos razumevanju dobrih namera nastavnika da ima zaključe ocene i završe školsku godinu, i dalje veruju da je bojkot nastave i ocenjivanja snažniji oblik pritiska. Slika različita od škole, do škole. U nekima je većina nastavnika i dlaje u obustvi, u nekima ih je sve manje, ali ni to ne znači da više ne podržavaju svoje učenike i studentske zahteve.

„Kalendarska školska godna polako izmiče i tu se javljaju različite strategije kako da se nastavnici u ovoj u ovoj vrlo nezavidnoj situaciji ponašaju odgovorno kako učenici ne bi završili kao žrtve jednog neodgovornog sistema koji pokazuje sve veću nezainteresovanost, onako ignorantski pristupa problemima koji su hronični“, ističe Mikić.

Probleme ne ignoriše akademska zajednica – na umanjene plata prosvetnih radnika koji su uz studnete stali u prve redove, zastrašivanja, pretnje otkazima, i targetiranja u medijima, umesto strahom, odgovorili su još većom solidranšću – kreiranjem sistema direktne finansijske podrške.

„Mi studneti nećemo biti nemi posmatrači naših profesora u borbi za bolje uslove rada, njihova borba je i naša borba. Solidranost koju danas gradimo nije čin samo podrške, to je čin zajedničkog opstanka, to je poruka da ne pristajemo na društvo u kojem se znanje prezire, a rad podcenjuje“, kaže Aleksandar Makismović, student PMF-a.

„Mislim da smo mi ovde osetili da škola može da bude zajednica, i ono što je mreža solidarnosti pokazala je da je broj ljudi koji je bio spreman da pomogne bio možda i veći u jednom trenutku, veći od potreba koje su bile i to nam je diglo optimizam i veru da se stvari mogu promeniti“, kaže Marina Videnović, profesorka Filozofskog fakulteta.

Mrežu solidarnosti za prosvetu pre dva meseca osnovali su oni, za koje se veruje, da žive najbolje i kojima naješće postavljaju pitanje – A koje vi probeme imate – it zajednica.

„Prosto smo se organizovali i rekli, imamo znanje, imamo veštine, hajde da im poručimo da nisu sami u tome. Mogu reći da su moguća osciliranja oko tog broja, ali to je neki odukativan br, oko 120 miliona, preko 3.000 prosvetnih radnika je primilo tu pomoć, ai mi od danas uključujemo i univerzitetske radnike, i to je važno da napomenem, jer dosta ljudi ne zna da su univerzitetskim radnicima na nivou cele Srbije smanjena ili ukinuta plata“, kaže Jelena Tasić, IT Srbija.

Sa istim zahtevima na različitim frontovima.

Iz Jagodine, Paraćina i Ćuprije studenti i đaci uz slogan „ne čekamo jutro, već pravdu“ četvrti dan koračaju ka Novom Sadu, gde će 1. maja obeležiti šest meseci od pada nadstrešnice.

„Mi smo se odlučili za ovu šetnju je nema odgovornih, jer je sve ostalo isto, ništa se nije promenilo i želimo da se naši zahtevi ispune. Nije mala stvar, 16 ljudskih života, i biće ih još ako se stvari ne promene u skorije vreme“, smatra Sandra, studentkinja iz Jagodine.

Na empatiju, hrabrost i solidarnost resorni ministar odgovara podrškom, ali ne đacima i studentima, već Patriku Dridu dekanu novosadskog DIf-a, koji je, kaže, primer ogoljenog nasilja posustale obojene revolucije i dodaje svi koji žele da nastave školovanje biće zaštićeni. Ove druge ne pominje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.