Projekat Jadar završena priča

Da li je projekat Jadar gotova stvar ili ipak postoji nagoveštaj mogućeg preokreta? Može li akademska godina da se spasi, ali i da studentski zahtevi ne ostanu puste želje? To je samo deo pitanja za Ratka Ristića profesora na Šumarskom fakultetu u Beogradu, koji je bio gost emisije "Među nama.

On je na početku prokomentarisao izjava koju smo čuli od Čeda Bluita, direktora projekta Jadar da: Kompanija Rio Tinto preispituje troškove projekta iskopavanja litijuma u Srbiji. Profesor dodaje kako razume ovu izjavu i da li je ona mogući indikator odustajanja od eksploatacije litijuma u Srbiji.

Ristić priznaje da li mu izgleda logično da projekat Jadar prvo bude kandidovan između ostalog za strateški projekat Evropske komisije, pa da tek onda bude analizirana njegova ekonomska isplativost. A što se tiče naše isplativosti, čuli smo od Ane Brnabić: Srbija neće izvoziti litijum nego ga koristiti za unapređenje životnog standarda. „Mi ćemo naš litijum iskoristiti za bogatstvo naših ljudi“. Ristić komentariše na čemu se temelje ove tvrdnje.

Gost emisije „Među nama“ ističe kako je doživeo odluku Evropske komisije da Jadar proglasi za strateški projekat izvan država EU i koliko su ovu odluku proevropski orijentisani građani shvatili kao šamar iz Brisela, posebno zato što se litijum ekspoatiše isključivo u nenaseljenim prodručjima a pogotovu ne u područjima koja su zavisna od poljoprivrede. On dodaje i koliko je po njemu realna procena prvog čoveka projekta „Jadar“ da srpski litijum mogao da zadovolji 90 odsto sadašnjih potreba Evrope za litijumom.

Ako bi eksploatacija litijuma trajala između 40 i 60 godina koliko se navodi u studijama, Ristić analizira koliki bi prostor u Srbiji bio obuhvaćen deponijama na kojima bi bio odlagan toksični otpad i da li to znači da bi gotovo cela država bila pretvorena u skladište toksičnog otpada.

U emisiji Litijum: Stručnjaci govore koja se emituje na TV N1 – on je objasnio da u svetu bankrotiraju i veoma poznati proizvođači litijum jonskih baterija za automobile, te sad dodaoje kako je to moguće ako smo zasuti informacijama da je budućnost auto industrije u elektičnim automobilima i ako nas vlast ubeđuje da ćemo postati vaoma važan faktor u tom lancu proizvodnje auto industrije.

Ristić pored litijuma komentariše i trenutno stanje na univerzitetima u Srbiji i priznaje da li je za ili protiv ovog školovanja na daljinu. Profesor Šumarskog fakulteta dodaje da li je onlajn nastava neka vrsta kompromisa između pritisaka države s jedne strane i studentske pobune s druge strane. On daje svoj sud može li akademska godina da se „izvuče“ ili spasi bez velikih gubitaka u kvalitetu znanja i bez velikog gledanja kroz prste na ispitima i da su nekom trenutku upišu novi brucoši bez velikog zakašnjenja.

Gost TV Nova analizira i može li sledeća akademska godina da počne u postojećem sastavu rukovodstva Univerziteta u Beogradu, posle izjava najviših zvaničnika o rektoru Vladanu Đokiću. On dodaje i kako razume izjavu predsednika države koji kaže: „Želim da ojačamo privatni sektor u Srbiji, hoću da više studenata ima pravo na budžetsko finansiranje na privatnim fakultetima nego što je to slučaj danas“ i da li je to najava obračuna sa državnim fakultetima zbog podrške studentima, zahtevima i blokadama.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.