U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku egejsku obalu i severni deo grčkog ostrva Samos stradalo je najmanje 27 ljudi, povređeno je više od 800, a za preživelima se još traga. Branko Dragićević iz Republičkog seizmološkog zavoda, gostujući u jutarnjem programu "Probudi se" na NOVA S ističe da seizmička aktivnost u vezi ovog zemljotresa još nije završena.
„Ljudi na tom području su doživeli samo glavni udar i nekoliko naknadnih, a postoji zakonomernost – da se posle glavnog udara događa serija zemljotresa koja može da traje čak i narednih nekoliko nedelja. I u tom periodu mogu da budu zastupljeni zemljotresi sa određenim magnitudama. Ovde se mogu očekivati i naknadni udari sa najvećim magnitudama od 5,8 jedinica Rihterove skale“, rekao je Branko Dragićević
Ovaj zemljotres nije iznenađenje za seizmologe.
„Ovo je seizmički potvrđena regija u kojoj se dešavaju snažni zemljotresi. Turska je jedna od tri zemlje u Evropi koja je izložena velikim opasnostima“, ukazuje.
Iako postoje brojni predznaci, kako kaže – još ne postoji jedinstveni standard i naučno htenje da se predviđaju zemljotresi, jer se smatra da je to nedostižan naučni cilj.
Razlika izmedju predviđanja i prognoze zemljotresa može da se poredi, kaže, sa bacanjem novčića u vis, gde su šanse sa pogodite ‘pismo’-‘glava’ – 50 prema 50.
„Ako uvedemo faktor vremena – koliko će puta biti ‘pismo’, a koliko ‘glava’ u pet minuta, onda već nakon nekog vremena možemo da predvidimo. Tako možemo da predvidimo ne tačno mesto gde će se dogoditi zemljotres, nego region; ne tačno vreme kada će se on dogoditi, već vremenski okvir i sa sigurošću možemo da potvrdimo koje su očekivane magnitute. A, sve to na osnovu izučavanja istorijskih zemljotresa i aktuelne seizmičnosti današnjice“, istakao je Branko Dragićević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar