Ratovi u raspadu bivše Jugoslavije ostavili su posledice koje se osećaju do danas. Od poginulih, nestalih, do brojnih žena koje su bile žrtve silovanja. Na sve strane licitira se brojem žrtava, pa i brojem žena silovanih tokom rata. Njihove kasnije živote i traume sa kojima su morale da se suoče retko su u fokusu javnosti. Ovom temom bavi se, međutim, film "Veće od traume", a koautorke filma Vedrana Pribačić i Mirta Puhlovski govorile su o ovome u Dnevniku Nova S.
„Nas je kao autore ovog filma zanimalo da promislimo o toj transgeneracijskoj traumi. Takva vrsta traume ne deluje samo na ženu kojoj se dogodila. Deluje na celu njenu okolinu i prenosi se kasnije na njenu decu. Želele smo da učestvujemo u procesu izlečenja traume i to nam je bio cilj ovog filma“, kaže Puhlovski.
Pribačić objašnjava da film ima četiri glavne protagonistkinje i navodi da ne bi rekla da su sve ove žene na filmu prvi put progovorile o nasilju, samo ne na javni način kao što je film.
„Javni govor je važan, ali ono što je važnije jeste šta to čini. Da li je to način da neko otvori svoju ranu i tako je krene zalečivati ili način da mu bude još gore. U našem filmu je to što su one progovorile početak dvogodišnjeg procesa gde poboljšavaju kvalitet svog života i kreću u izlazak iz traume“, objašnjava Pribačić.
Ono što je velika žalost, kaže Puhlovski, jeste da ove žene svoje silovatelje i dan danas susreću u svakodnevnom životu.
„To nisu bili stranci, to su bili susedi, to su bile poznate osobe. Naprosto je strašno“, navodi Puhlovski.
Teško se može opisati psihičko stanje protagonistkinja filma pre početka ovog lečenja u filmu i njihovo stanje nakon njega, ističe Pribačić.
„Kad smo mi počeli da snimamo, one su već bile u tom programu već par meseci. Radi se o integrativnom terapijskom procesu. Imamo pet metoda koje su vaninstitucionalne na neki način, jer kod nas ne postoji vaninstitucionalni proces lečenja, a da se ne plaća. Ne znamo kakve su bile pre, ali dovoljno govori to da su sve suštinski operisale nekoliko karcinoma i da im je 25 godina život bio ispod tepiha jako težak. I što se tiče životnih uslova i što se tiče njihovog unutrašnjeg stanja. Nakon programa, one ne samo da su promenile sve svoje životne uslove, nego su promenile i razmišljanje na koji način dalje živeti“, zaključuje Pribačić.
Pogledajte celo gostovanje:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar