Prelazna Vlada i neprolazna odbijanja

Prelazna vlada. Tih 13 slova, sakupljenih u dve reči, često se mogu čuti u jeku protesta, od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Takvu vladu, opozicija vidi kao jedino rešenje političke krize, dok deo stručne javnosti veruje da bi prelazna vlada mogla biti spona između vlasti, opozicije i studenata.

Ideja da je rešenje aktuelne političke krize sadržano u prelaznoj vladi, prisutna je već neko vreme. Dok vlast uporno ostaje pri stavu da je takva vlada sinonim za vlast bez izbora, ali i da takav scenario ne dolazi u obzir, opozicija je ponovo ističe u prvi plan. Formiranje zajedničkog predloga je kažu, naredni korak.

„Pokrenuta je koordinacija, odnosno dogovaranje svih opozicionih stranaka koje su već iznele, nisu sve iznele ali nadamo se da će se uključiti, kako bismo napravili zajednički tekst koji bi bio ponuđen javnosti. Ključna stvar je u tome, da li će oni imati širu društvenu podršku. Da li će iza njega stati I sve opozicione stranke, ili većina opozicionih stranaka, građani, studenti, profesori“, kaže Radomir Lazović, Zeleno – levi front.

Stranka koja će sigurno stati iza predloga o prelaznoj vladi je i Nova demokratska stranka Srbije, čiji lider Miloš Jovanović podvlači da takva vlada nije najbolji, nego jedini način za izlazak iz trenutne političke krize. Cilj opozicije je kaže, formiranje prelazne vlade koja će zapravo organizovati demokratske i slobodne izbore.

„Ljudi je l’ to mnogo tražiti u zemlji da imamo poštene izbore, da se zna za koga se glasa, da imamo pluralizam, da imate javnu raspravu bez nadvikivanja I ludila nego s argumentovanom raspravom?! Mi radimo na tome sa kolegama iz opozicije, radi se na modalitetima, ubrzo ćemo izaći s tim, što nam nije ideja da namećemo bilo kome bilo šta, ja mislim da će tu biti dogovora sa nekim drugim grupacijama da se dođe do opšteg prihvatljivog modaliteta te prelazne vlade i da onda svi zajedno usmerimo naš pritisak na ovu vlast kako bi morala da, kako bi bila primorana zapravo da prihvati taj koncept!“, kaže Miloš Jovanović iz Novog DSS-a.

Iako studenti i dalje nepokolebljivo odbijaju bilo kakvu saradnju sa političkim strankama, Miloš Jovanović ne isključuje mogućnost da će makar po pitanju prelazne vlade biti postignuta saglasnost, te dve strane.

„Ja mislim da su oni pokazali veliku zrelost, da su na mnoge glupave predloge koji su dolazili sa strane umeli da odgovore i odreaguju kako treba. U mnogo čemu su pokazali veću zrelost nego deo opozicione javnosti, pa čak I vanparlamentarnih aktera. U tom smislu ne bih u potpunosti isključio da ovaj jedini predlog bude i njihov i za njih prihvatljiv, pa makar u nekom drugom modalitetu“, kaže Jovanović.

Srbija je pre 25 godina imala prelaznu vladu. Posle 5. oktobra 2000. godine i pada režima Slobodana Miloševića. Ona je tada formirana sa ciljem da se obezbedi stabilnost i organizuju fer i slobodni izbori u roku od tri meseca. Deo takve vlade bio je advokat Sead Spahović, tada koministar pravde, smatra da je i u sadašnjem trenutku takva ideja kao kompromisno rešenje, dobra.

„Na sceni imamo tri strane, imamo vlast, opoziciju i studente. Studenti se pojavljuju sada kao neka treća nezavisna sila koja neće ni sa jednima ni sa drugima, tako da je veliko pitanje ko bi se pitao za tu privremenu vladu. Ja mislim da je privremena vlada dobro rešenje, to je jedan tipičan lek za ovakve situacija i ukoliko bi se procenilo da privremena vlada može da promeni izborne uslove, onda bi se trebalo ići privremenu vladu. Ukoliko ne, onda je to samo simulacija Vlade i to onda ne treba raditi“, ističe Sead Spahović, advokat.

Prilog Teodore Pivljanin iz emisije „Među nama“pogledajte na početku ove vesti.