Od devedesetih do danas država je, ako dobro brojimo, četiri puta do sada pozivala građane da predaju nelegalno oružje uz obećanje da zbog toga neće trpeti nikakve posledice. Prošlonedeljni zločini u Beogradu i okolini Mladenovca naterali su vlast da ponovo uputi apel narodu da se razoruža dobrovoljno i bez posledica.
Da li je ipak sve tako, saznajte u priči Đure Svilara. Jedan od onih koji su odlučili da se reše oružja iz kuće bio je i Zoran Krstić, profesor fizičkog vaspitanja iz Beograda
– Ja sam vođen tim otišao u SUP Voždovac da vratim jednu malokalibarsku pušku do koje sam igrom slučaja došao u posed, nije važno kako, međutim tamo sam naišai na službenike koji su mi tražili pod brojem jedan ličnu kartu, pitali me odakle mi puška, od koga sam je nasledio, zato što navodno nema poreklo. Činjenica je da sam u evidenciji kao dam sam neko ko je posedovao nelegalno oružje, doživeo sam jedan stres i sad sam evo obeležen – kaže Krstić koji dodaje da je tragediju u školi „Vladislav Ribnikar“ doživeo jako emotivno jer je i sam prosvetni radnik.
Zato je i poverovao pozivu predsednika i predao nelegalno oružje, misleći da zbog toga neće imati posledice.
– Ja sam slepo verovao, jeste li rekli tako, ja sam tako učinio. Ovde je zakazao sistem, ako ste vi vlast zašto niste rekli sistemu, „ako sam ja ovako rekao, tako i primenite jasno i decidno“, ja sam čini mi se tu ko građanin izneveren – zaključio je Krstić.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: Da li je vraćanje oružja zaista bez posledica?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare