Povećana zloupotreba lekova kod mladih: „Životni izazovi sa kojima se mladi susreću glavni motiv za uzimanje sedativa“

Sve više mladih koristi lekove za smirenje, a mnogi od njih to rade bez saveta lekara i uz mešanje sa alkoholom. O sve većem korišćenju i zloupotrebi sedativa kod mladih, u emisiji "Među nama" govorili su psihološkinja Gordana Mijalković Stojiljković i farmakolog prof. Radan Stojanović.

Psihološkinja Gordana Mijalković Stojiljković je na početku razgovora objasnila šta mlade vuče da posegnu za lekovima, navodeći da su „životni izazovi sa kojima se mladi susreću glavni motiv za uzimanje sedativa“.

„Oni imaju potrebu za promenom, nešto ih muči, brine i uznemirava. Obično se problematika zloupotrebe lekova odnosi na adolescente, a današnji adolescenti imaju jako mnogo paralelnih životnih izazova“, rekla je psihološkinja i dodala da se „jedan izazov tiče škole, drugi njihovog mesta u vršnjačkoj grupi i treći očekivanja i načina komunikacije roditelja“.

Ona je navela da ih njihovo formiranje slike o sebi, i svi ti izazovi na koje treba da odgovore, vrlo često „zbunjuju“.

„Mediji i sistem vrednosti, koji je vrlo nestabilan i koji ne postoji kao jasna odrednica danas, vrlo se često menjaju i kontradiktorni su i takve situacije dovode do mnogo razloga zbog kojih se mladi osećaju uznemireno i uplašeno“, navela je Mijalković Stojiljković rekavši da su ta „neprijatna osećanja glavni motivi da oni pobegnu u određenom pravcu“.

Psihološkinja se osvrnula i na posledice koje može imati korišćenje sedativa kod mladih ljudi.

„Posledica ovakvog korišćenja je stvaranje bolesti zavisnosti, kreiranje jednog modela gde mogu veoma brzo i u kratkom roku da dovedu sebe u neko stanje koje je podnošljivije, a ne moraju da uložu mnogo napora i da se nose sa izazovima koji su oko njih i da troše snagu“.

Ona je na kraju upozorila i da su upravo „bolesti zavisnosti veoma rizična grupa oboljenja iz domena mentalnog zdravlja“.

„One nisu vezane samo za hemijske tipove zavisnosti kao što su tabletomanija, alkoholizam ili narkomanija, one utiču i na sve ostale vrste zavisnosti, od bolesti ishrane, preko kocke, pa do recimo korišćenja različitih video igara“, zaključila je psihološkinja.

Farmakolog prof. Radan Stojanović želeo je na početku da skrene pažnju da „informacije o lekovima građani crpe sa društvenih mreža“.

„Društvene mreže su danas jako loša kopija nekadašnjih večernjih škola, koje su služile za građane koji imaju rupe u obrazovanju, i taj put od informacije na društvenoj mreži do pijace gde se kupuje lek deluje logičan, jer konzument misli da tu nema loših poteza“, rekao je farmakolog.

Farmakolog Stojanović je naveo da se od lekova „najčešće zloupotrebljavaju benzodiazepini jer su oni najdostupniji“.

„To su lekovi koji ispoljavaju različite farmakološke efekte. Oni su sedativi (smiruju pacijenta), anksiolitici (smanjuju anksioznost), hipnotici (olakšavaju nastupanje sna), miorelaksansi (relaksiraju skeletne mišiće)“, kaže Stojanović.

On je kao razlog za zloupotrebu i kod mladih i starih istakao jedan zajednički imenitelj.

„Razlozi za zloupotrebu su slični i kod mladih i kod starih, a to je nemogućnost da se nosimo sa stresnim situacijama na jedan zdrav i adekvatan način, pa onda posegnemo za lekovima. Imate stresove kojima su izloženi mladi ljudi, a kada imate stresove u kombinaciji sa biološkim i psihološkim faktorima, kao i strukturom ličnosti, onda ta kombinacija dovodi do zloupotrebe lekova i psihoaktivnih supstanci“, istakao je farmakolog.

Celu emisiju pogledajte u videu na početku teksta.