Postoje li (bez)opasne rase pasa - Nemanja Đurković

On na početku pojašnjava šta se desilo na Ceraku i priznaje da li mu deluje kao izolovan slučaj ili deo većeg problema.

U Kestenovoj ulici na Ceraku pas rase staford napao je mladića i devojku koji su šetali svog kućnog ljubimca rase korgi i naneo im teške telesne povrede. Vlasnički pas staford se otkinuo sa povoca i napao psa kojeg su šetali momak i devojka. Dok su pokušavali da odbrane svog psa, staford ih je napao i naneo im više ujeda po telu, a momku su obe šake skoro smrskane. Hitna pomoć je mladića i devojku prevezla u zdravstvenu ustanovu sa teškim telesnim povredama.

Đurković objšanjava postoje li uopšte „opasni psi“ ili je opasan svaki pas koji je neodgovorno odgajan.

Prema Zakonu o dobrobiti životinja, postoji Pravilnik o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu - Američki pit bul terijer, Rotvajler, Doberman, Dogo argentino, Japanska tosa inu, Kavkaski ovčar… i za njih važe posebna pravila, te dreser pojašnjava koja. Za te pse važe posebna pravila čuvanja, ali Đurković otkriva šta mu govori njegovo iskustvo dresera – da li se ova pravila i sprovode u praksi i da li je onda u ovaj slučaj umešan i sistem.

Podsećamo da su pravila da su obavezni povodac i korpa, vlasnik mora biti punoletan i neosuđivan, pas mora da prođe psihološku procenu. Veterinarska inspekcija proverava uslove držanja psa i reaguje na prijave građana, komunalna inspekcija proverava da li pas ima korpu i povodac u javnosti, policija pokreće prijavu ako dođe do napada, veterinari prijavljuju nesavesne vlasnike. Mi zapravo imamo jako rigorozan zakon ali se on ne poštuje zbog raznih interesnih grupa - odgajivačnica, borbi pasa i slično.

Đurković dodaje da li je moguće da pas koji je do tada bio „miran“ iznenada pokaže agresivnost i da je li ovde ključna genetika ili odgoj.

Vlasnici obično kažu „ma neće on, on samo tako voli da se igra“ – te gost "Probudi se" komentariše po čemu vlasnik može da prepozna da njegov pas nije dovoljno socijalizovan ili je potencijalno agresivan.

Problematični psi često i u toj igri pokazuju i dominaciju i agresiju i uopšte nisu naivni – recimo, pas obori drugog psa na pod i stane iznad njega ili mu stavi šapu na leđa i time pokazuje da je on na vrhu hijerarhije. Može dominantan da bude i labrador, ali neće napasti... osim toga, nije isto kada dominantna pudlica pokaže agresiju i dominantan staford.

Đurković otkriva da li on kao stručnjak može unapred da predvidi nepoželjno ponašanje ljubimca i kako se to radi. On pojašanjaca i da li je izazovnije vaspitati odrasle pse i što je najvažnije da li je dresiran pas isto što i poslušan pas.

Gost TV Nova je dreser, on manipuliše psima jer su neke rase lake za dresuru - kao na primer malinoe, koju je doveo u i studio "Probudi se", ali to ne znači da su ovi psi poslušni, nego recimo imaju fiksaciju na lopticu ili imaju uslovni refleks da će dobiti nagradu, ali ako par puta ne bude nagrade - neće vršiti komande. Poslušan pas je onaj koji ima odnos poverenja sa vlasnikom, njemu ne trebaju nikakve nagrade, on sluša vlasnika kao alfu čopora, zato je dresura šuplja. U prirodi psi nemaju dresere nego vođe čopora - alfe.
Dresura je stalno iščekivanje komande, psi su od nje napeti i nestabilni.

Đurković radi sa psima svih rasa, te svedoči da li primećuje ipak neke razlike ko da pasa – neki su više tvrdoglavi, neki privrženi deci, a neki su prosto nepredvidivi. On priznaje da li je imao slučaj da je neki pas bio problematičan i da je vlasnik dresurom uspeo da koriguje to ponašanje i koliko taj vlasnik može da se osloni na to novo naučeno kod psa, kao i da li postoji bojazan da će se vratiti na staro.

Za kraj dreser ističe koje su to komande bez kojih nijedan pas ne bi smeo da izađe na javnu površinu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Mučne scene po azilima u Srbiji: Dragan Jovanović (SNS) želi da se dozvoli odstrel pasa lutalica