Posle 1. novembra usporeni radovi na većini projekata, osim EXPO-a

Tačno dva i po meseca je prošlo od nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu. Tačno toliko zamrznuti su veliki građevinski i infrastrukturni projekti koji bi se uveliko otvarali, možda i oni kao i novosadska stanica po nekoliko puta. Brza pruga Novi Sad-Subotica nije otvorena ni 24. novembra ni 8. decembra, novi rok se ni ne spominje. Sve stoji i čeka, osim EXPA. Za vidikovac na Kablaru tabloidi su pisali da će na tom mestu srce da bije kao ludo, ni ne pomišljajući da će deo staklene konstrukcije pući i pre nego što je otvorena. Da li sve stoji i na papirima na kojima su velike cifre - Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.

Od 1. novembra zbog pada nadstrešnice, na ulicama širom Srbije svakodnevno stoje građani, tražeći odgovornost zbog pogibije 15-oro ljudi. Vozovi koji su nekad stajali u Novom Sadu, tamo se ne zaustavljaju, dok novosadski FTN ne proveri statiku stanične zgrade I dok struka ne kaže da je bezbedno. Do tada, umesto do Novog Sada, voz ide do Petrovaradina.

„Gužva je svaki dan, preterano, ima mnogo putnika. Mnogo komplikuje zato što ova stanica nije namenjena ovolikom broju putnika, a taksisti poludeli. Beograd – Novi Sad putujem često, ali meni nije toliko zato što idem na Petrovaradin, ali ovima koji su u centru baš smeta“, kažu građani na Petrovaradinu.

Ima I onih koji su za Novi Sad vozom krenuli ne znajući gde je poslednja stanica.

„Ja sam krenuo za Novi Sad, ali je poslednja stanica ovde, jel tako? Mislim, otkada je to od sada ili? Otkako se desila tragedija 1. novembra… ne znam zaista, sad sam se baš šokirao, iznenadio, idem za Novi Sad ne za Petrovaradin, mislim isto je, ali nekako, isprekidana je veza“, kaže jedan građanin.

Ne otvara se još ni brza pruga do Subotice, iako je najavljeni rok bio kraj novembra. Kao da stoje ili su potpuno usporeni i mnogi drugi projekti.

„Prvo vreme je bio prisutan strah I zabrinutost. Gledam prema broju ljudi koji su mi se obratili I pričali mi u poverenju da rade projekte, da izvode radove bez izvođačkih projekata I mnogih drugih stvari, sad kad su videli kako je Vesić sačuvan I kako su svi oni ključni igrači sačuvani, ja mislim da se stvari I dalje vraćaju u normalu u skladu sa izmenama 2018. godine koje su rađene u Zakonu o planiranju I izgradnji gde je bukvalno napravljeno da je recimo svaka rekonstrukcija je svedena na nivo običnog farbanja I nije potrebno ništa drugo raditi“, kaže Danijel Dašić, građevinski stručnjak.

April prošle godine bio je rok za izgradnju vidikovca na Kablaru, na kom je staklo puklo I pre svečanog otvaranja. Zato ekološki aktivisti pitaju ko će smeti da stavi potpis na upotrebnu dozvolu na vidikovac koji je sagrađen na krečnjačkim stenama, a da nisu rađena geomehanička istraživanja da li takvo tlo može da izdrži toliki objekat?

„Oni koji bi trebali da izađu ispred nas i da kažu te odgovore, oni se ne oglašavaju. Da li ćemo proći kao oni ljudi tamo u Novom Sadu, nemamo pojma. Smatram da bi bilo pošteno da možda, pošto vladajuća stranka ima te neke ljude, neke prisne u stranci, možda bi bilo najbolje da oni to lepo testiraju, mi da snimamo, pa eto od tih 17.000 lojalnih, možda da izađe, bar 17 njih, pa da stane na taj vidikovac, čisto da proverimo“, poručuje Nikola Pajović iz Udruženja građana „Čuvari Kablara“.

Na moravskom koridoru još nije završena ni esproprijacija.

Dok sudovi ne presuđuju, a sporovi traju pet godina, meštani blokiraju radove kod Kraljeva i Čačka. Cena koja se vlasnicima zemlje nudi je deset puta manja nego što je plaćana zemlja pri izgradnji puteva kroz Kruševac ili Vrnjačku Banju. Milan Ćulibrk. urednik rubrike ekonomija, tvrdi da svako odlaganje rokova znači više potrošenih para poreskih obveznika.

„Sistem funkcioniše tako što se cene u međuvremenu novim aneksima stalno naduvavaju I sve to se na kraju račun isporuči građanima. Nema projekta u Srbiji koji je završen na vreme I po ugovorenoj ceni. Moravski koridor je ugovoren za ukupno 900 miliona evra, trebalo je da bude gotov 2023. godine u decembru, još nije završen, u međuvremnu je cena dostigla milijardu i sedamsto miliona, a procenjuje se da će do kraja koštati dva I po puta više nego što je ugovoreno“, kaže Milan Ćulibrk, urednik nedeljnika „Radar“.

Slično je u Nišu i ostatalim delovima Srbije

„U Nišu je vrlo usporeno odvijanje ovih radova na izradi obilaznice oko Niša. Znamo da je snabdevanje vodom u zapadnoj Srbiji, regionalni vodovod stoji takođe. Skoro sam pričao sa nekim ljudima iz EU delegacije koji su se žalili da zbog lokalnih birokratskih zavrzlama imaju veliki problem da novac koji je već obezbeđen i koji je tu, da ga utroše na izradu tih infrastrukturnih projekata. Sve ono što ide preko EU gde se traži puna transparentnost, javne nabavke i ostalo stoji, ali to stoji već odavno“, kaže Dašić.

Ipak, rok koji Vlada I predsednik ne smeju da probiju, jeste onaj koji se odnosi na EXPO.

„Do 31. decembra prošle godine država je za nacionalni stadion platila iz budžeta skoro 370 miliona evra da vi ne vidite nikakav efekat tih radova. Ove I naredne godine u budžetima predviđeno je još 311 miliona evra. Sve zajedno to je već 700 miliona, bez pruge od Surčina do stadiona, bez druge infrastrukture i ja verujem da će to na kraju da košta milijardu evra zato što mora biti gotovo do decembra 26. I vlast neće pitati koliko to košta. A koštaće kao Svetog Petra kajgana“, kaže Ćulibrk.

Dok ne osvane stadion i zasija sve ostalo oko njega, smrkavaće se na levoj obali Dunava i štipati za oči vazduh i izlivene fekalija davno obećane kanalizacije. Metro neće krenuti istom trasom u mimohodu.. Kao ni vodovod u Zrenjaninu…

Spisak nema kraj.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.