Poplave u Valensiji, više od 70 žrtava i desetine nestalih: Da li su klimatske promene glavni uzrok ovakvih katastrofa?

Više od 70 ljudi poginulo je u bujičnim poplavama koje je izazvala jaka kiša u blizini Valensije. Za desetinama nestalih se traga. Iako je kiša u Valensiji stala, grad je odsečen i paralisan. Opasnost nije prošla pa je i stanovnicima Barselone izdato upozorenje. Da li su klimatske promene glavni uzrok što je grad sa 300 sunčanih dana godišnje potopljen za samo nekoliko sati - saznaje Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Za osam sati, u gradu Čiva u blizini Valensije palo je više kiše nego za celu godinu. Voda je nosila mostove, puteve, automobile,

„Želim javno da izrazim svoj očaj zbog tragedije koja se dogodila. Kraljica i ja izražavamo saučešće svim porodicama koje su izgubile svoje. U kontaktu sam sa premijerom i sa regionalnim liderima, uključujući regionalnog lidera Valensije. Svi resursi iz regionalne vlade, države, španske vojne jedinice za hitne slučajeve, vojske, hitnih službi, vatrogasaca su na terenu, i važno je dati im prostor da urade svoj posao.
OFF: Zbog poplava je obustavljen železnički saobraćaj, dok su pojedini letovi otkazani ili preusmereni na druge aerodrome. Sve škole su zatvorene, a sportski događaji na otvorenom su otkazani. Profesorka hidrologije na univerzitetu u Redingu Hana Kloke rekla je da se znalo da će biti velika količina padavina ali da poruka nije adekvatno prenesena stanovništvu“, rekao je Filip VI, kralj Španije.

„Očekujemo da pada kiša u ovo doba godine. Imali dobre prognoze koje su pokazivale da će biti jake kiše, tako da se znalo unapred. Jednostavno moramo bolje da prenesemo poruku onim ljudima koji su u opasnosti od ovih vrsta bujičnih poplava. Videćemo još ovih bujičnih poplava u budućnosti. Ovo su otisci klimatskih promena“, kaže Hana Kloke, profesorka hidrologije na Univerzitetu u Redingu.

Docent katedre za bujice i eroziju na Šumarskom fakultetu, Aleksandar Anđelković, kaže ono što je nekad bilo svojstveno za druge delove planete danas se izmestilo na prostor Evrope. Klima se ubrzava i ono što su naučnici očekivali da će biti razvoj situacije za 2050. i posle toga ispostavlja se da je stiglo mnogo ranije.

„Te urbane poplave koje se dešavaju u gradovima su direktna posledica toga što se smanjuje procenat upijajuće površine u gradovima enormno. Sve je potpuno izbetonirano asfaltirano pod krovovima sa olucima sprovedenim do ulica i drenažnih sistema koji nisu projektovani da prihvate sve vode koje padnu na određenu površinu već samo jedan procenat“, kaže Anđelković.

Na jugu i istoku Španije palo je više od 200 litara, a lokalno na istoku zemlje i više od 400 litara kiše po kvadratnom metru. U ovim predelima prosečna količina padavina za oktobar je tek 30 do 40 litara kiše po kvadratnom metru.

Nedavne prirodne katastrofa u BiH i najvnovija nesreća u Španiji, prilika su za pitanje ulažemo li dovoljno u prevenciju od poplava. Oni upućeni, kažu ne.

„Srbija vode za protekle tri godine nisu uložile nijedan dinar da ne kažem evro u preventivne mere koje se tiču bioloških radova na slivu, to su mere vezane pošumljavanje, zatravljivanje koje zapravo služe u aktivnoj odbrani od poplava da ne dođe do pojave strašnog oticanja koji niz pad zapravo formira poplavu“, upozorava Anđelković.

Meteorolozi objašnjavaju da zagrevanje Sredozemlja, koje povećava isparavanje vode, ima ključnu ulogu u pojačavanju bujica.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.