Poplave su postale redovna pojava u Srbiji: Zašto ne izvlačimo pouke

Srbija je jedina zemlja koja ne ulaže sredstva u prevenciju i održavanje, jer tu nema ni slikanja niti mogućnosti za velikom zaradom, zato se dešava da pojedina mesta budu poplavljena i po nekoliko puta godišnje, a da novi mostovi i putevi propadaju.

Poplave su ponovo ukazale na brojne probleme sa kojima se Srbija suočava kada god padne velika kiša. I poplavljena domaćinstva i evakuisano stanovništvo, ovog puta i mostovi pucaju i padaju. Država obećava pomoć, ali u nekim mestima ljudi su prepušteni sami sebi. U nekim krajevima Srbije poplave se redovno ponavljaju.

„Nekada je neko razmišljao, to je bilo mesec dana pre poplava, da se uvede Ministarstvo za vanredne situacije i ja sam kao dugogodišnji ministar građevinarstva dobio to zadovoljstvo da to vodim. Registrovali smo sve kritične tačke u državi, u svakoj opštini, gde su klizišta, gde su problemi sa bujičnim vodama, gde su kritični mostovi. Pola mostova u Srbiji nema zaštitu, stubovi u vodi nemaju zaštitu koja je neophodna, a koja bi ih štitila od bujičnih poplava. To smo sve uradili, preko 300 projekata je ostalo kada sam otišao iz vlade, nijedan projekat nije realizovan. Jedan jedini projekat koji je kompletno realizovan su bili Tekije, to sam ja završio i mislim da tamo neće nikad više biti problema, ako se sve bude čistilo i održavalo. Ja ne mogu da shvatim da most između Mrčajevaca i Slatine, koji je registrovan 2017. godine, da nije više za saobraćaj. Stoji i čeka da se sruši. Da onaj dečko nije zaustavljao saobraćaj bilo bi mrtvih. Taj most je visio, dva mosta su bila odsečena od prethodnih bujičnih voda a niko se nije setio da nešto uradi“, kaže Velimir Velja Ilić bivši ministar u vladi Srbije i lider Nove Srbije.

Mnogo loših stvari se videlo ovog puta.

„Postoji jedna ključna reč koju ova vlast ni posle 11 godina nije shvatila, ona se zove održavanje. Održavanje nije atraktivno ni politički ni marketinški, održavanje traži mnogo manje novca, tu ne postoji potreba za velikim ulaganjem, gde postoji mogućnost „ugradnje“ i imamo te slučajeve da isti takav most koji se srušio u Kraljevu, imamo sličan problem u Nišu, u delu pored vodovoda. Ova vlast kaže da nema svrhe da se popravlja, iako postoji projekat i to košta sitnih stotinak hiljada evra. Suština je u održavanju. Od 2014. do danas negde oko 150 miliona evra je uloženo u rekonstrukciju i obnovu svih tih objekata koji su bili oštećeni prethodnim poplavama, a najveći broj ugovora nije moguće ni naći, a neki od njih nisu ni završeni. Kada pogledate ko je radio te projekte, tu su već čuveni ljubimci vlasti kao što su „VD Konkord“, „Končargradnja“; „Jugogradnja“, „Bauvezen“. Ne postoji pravilan način utroška tih sredstava a mi smo jedina zemlja na svetu koja ne prati pravila koja su propisana od Ujedinjenih nacija i Evropske unije, da se radi na prevenciji i redukciji“, objašnjava Danijel Dašić.

Više o ovoj temi pogledaje u emisiji „Među nama“.