„Politička kriza u Srbiji ne se može rešiti bez dijaloga, a za to su potrebni međunarodni posrednici“ – Ivana Petronijević Terzić i Petar Arsovski u „Među nama“

U okviru liste od šest zahteva opozicije za poboljšanje izbornih uslova na prvom mestu se od vlasti traži formiranje posebnog skupštinskog tela za samu kontrolu izbora. To telo bi trebalo da bude privremeno rešenje ka formiranju prelazne vlade u predizbornom periodu i sve to po uzoru na Severnu Makedoniju. Od predizborne, izborne pa sada i do ove postizborne i političke i ustavne krize, svakakve formulacije smo čuli u opisivanju poltičkih okolnosti i realnosti u našoj zemlji. Osim oblika krize u kojoj se nalazimo, mnogi se pitaju da li je izvesniji izlazak ili još dublje uranjanje u probleme, na to utiče mnogo faktora. Kako se potencijalno može stabilizovati situacija i kako je to svojevremeno urađeno u Severnoj Makedoniji? Šta bi u srpskoj verziji bio "Plan 3-6-9" koji je, kako mnogi tvrde, stabilizovao prilike u našem susedstvu i povratio demokratski ambijent u institucije i izborni proces? O ovoj temi su u "Među nama" govorili Ivana Petronijević Terzić iz Demostata i politički analatičar iz Severne Makedonije Petar Arsovski.

Arsovski se na početku osvrnuo na nekadašnji „Plan 3-6-9“ i objasnio šta je on zapravo trebao da donese Severnoj Makedoniji u tom trenutku.

„Plan 3-6-9 je donet na incijativu tadašnjeg zamenika premijera Vlade Bujare Osmanija, koji je bio proizvod dve inicijative – ‘Pržinskog ugovora’ kojim je bila dogovorena predizborna Vlada koja je imala za cilj da onemogući zloupotrebe pozicije Vlade, i drugi je bio dokument Rajnharda Pribea sa hitnim reformskim prioritetima. Ove dve stvari su rodile ‘Plan 3-6-9’ u kojem je taksativno navedeno koje će stvari Severna Makedonija hitno poboljšati u svom sistemu da bi omogućila jednako polje za takmičenje između političkih stranaka“.

Politički analitičar iz Severne Makedonije je potom analizirao šta je od tih promena ostalo u toj zemlji i apostrofirao ulogu međunarodne zajednice u donošenju ovog plana ali i njegovu realizaciju, govoreći da je Pribeov izveštaj bio veoma eksplicitan i nije pisan diplomatskim rečnikom kao što je ODIHR-ov za Srbiju.

„Tužno je kad autoritarne vlasti prigrabe vlast i počnu da je zloupotrebljavaju. Jedino što se realno dogodilo u Severnoj Makedoniji sa Pribeovim izveštajem i Pržinskim ugovorom je što je međunarodna zajednica prestala da priča ‘u rukavicama’. Pribeov izveštaj je bio veoma eksplicitan i Pržinski ugovor je postao moguć zato što je međunarodna zajednica ovde nastupila sa više pregovarača, sa jednim velikim pritiskom zajedno sa opozicijom, insistirajući da do nekakvih promena mora doći da bi se vlasti uskratila mogućnost da zloupotrebi svoju poziciju pre izbora“.

Ivana Petronijević Terzić je takođe komentarisala Pribeov izveštaj i istakla važnost dijaloga vlasti i opozicije koji već duže vremena ne postoji, i koji bi mogao da se oživi uz neki ugovor sličan ovom.

„Pribeov izveštaj je došao isto u jednom trenutku velike političke krize u Severnoj Makedoniji u trenutku kada više nije postojala mogućnost da vlast i opozicija u toj zemlji pregovoraju i ostvare bilo kakav dijalog bez međunarodnih posrednika. Posle toga je usledio Pržinski sporazum i to je nešto što bi možda moglo da pomogne i u Srbiji. Mi u Demostatu stalno govorimo da ne postoji mogućnost za neposredni dijalog vlasti i opozicije koji nam je veoma potreban. Ova kriza, koja je jako izražena od decembarskih izbora, ne traje samo toliko, ona je već duže vremena vidljiva u našem društvu i ona se ne može rešiti bez dijaloga ali su nam za to potrebni međunarodni posrednici“.

Potom je Petronijević Terzić objasnila da je ODIHR-ov izveštaj bio veoma oštar i direktan, ali da je različito tumačenje ovog izveštaja dve strane još jednom pokazalo polarizaciju na političkoj sceni.

„ODIHR-ov izveštaj bio je jako oštar i direktan i sve stvari su bile pobrojane, ali diplomatskim rečnikom. Međutim, imali smo jednu stranu koja govori da je oštar, i drugu koja govori da on pokazuje da je sve sjajno, i to je pravi primer ogromne polarizacije i različitog pogleda na svet. To kako će biti primenjene preporuke suštinski zavisi od toga kako će vlast reagovati i dokle su oni spremni da idu sa ustupcima. Iz Demostata verujemo da će vlast morati da napravi neke ustupke i da je ponavljanje izbora zapravo jedan od ustupaka, i da iako nije postojala politička volja za to, oni su to morali da urade zbog silnih pritisaka“.

Celu emisiju pogledajte u videu na početku teksta.