Pola godine od pada nadstrešnice

Pre pola godine pala je nadstrešnica na novosadskoj železničkoj stanici i ubijeno je 16 ljudi. Sve što je usledilo ogolilo je do pucanja po šavovima sistem građen više od deset godina. Zato su već šest meseci na ulicama studenti i građani koji ih podržavaju. Današnji protest u gradu koji od 1. novembra prošle godine nije više isti, svodi se na poruku da Novi sad pamti. uz podsećanje i na sve druge afere koje je u protekloj deceniji vlast pokušala da zataška i sakrije. 16 crnih stolica i po jedna lala na svakoj govore da to nije i ne sme biti moguće. O prvom maju koji je u Novom Sad ove godine izgledao drugačije, Sanja Ignjatović Eker, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Nekoliko hiljada ljudi ćutke je šetalo bulvearom oslobođenja prema železničkoj stanici. U jednu kolonu, kojoj se gotovo ne vidi kraj, slilo se nekoliko njih, koje su pre podneva kretale iz raznih krajeva grada, a koje su predvodili učesnici zborova građana. Svi su koračali ka mestu, gde je pre pola godine pod tonama betona živote izgubilo 16 ljudi.

Međunarodni praznik rada, koji se u svetu obeležava kao dan da radnici iskažu borbu za veća radna prava, u novom sadu građani su se okupili da izraze sećanje na tragediju koja je zauvek izmenila i njih i njihov grad i celu državu.

Protestni program povodom pola godine od tragedije počeo je odavanjem pošte poginulima. 16 minuta za stradale pod nadstrešnicom, ali i još pet minuta tišine zbog studenta koji je poginuo prethodne noći u Topoli. Studenti i građani držali su 16 balona za 16 poginulih. Jedan po jedan puštali su u vazduh.

Studenti koji su prethodnih šest dana pešačili iz Pomoravlja do Novog Sada, postavili su vence kod zgrade železničke stanice. Prethodno su studenti postavili spomen ploču kod stanice, sa natpisom Novi sad pamti 1. novembar 2024.

Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin odmah je takav čin osudio, nazvao ga političkom zloupotrebom nesreće, jer je, kako je napisao, grupa pojedinica sama odlučila, da bez ikakve javne procedure, mimo institucija postavi ploču. Takođe je obznanio, nakon što u gradu niko za ovih šest meseci nije ni spominjao obeležavanje mesta stradanja, da će u dogovoru sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem pokrenuti zvaničnu inicijativu da se mesto stradanja obeleži dostojnim spomen obeležjem.

Studenti su tokom protestne šetnje, na ruti kojom je kolona prolazila postavljali bilborde sa ispisanim aferama sns vlasti. Prvi takav, na kojem piše – nismo rekonstruisali stanicu, postavili su kod železničke stanice. Kasnije još šest, koji se odnose na Jovanjicu, Rio Tinto, plagijate i stanove Siniše Malog, Krušik, dva minuta iz Doljevca i najsmešniji virus u istoriji.

Dogodio se i incident dok se kolona kretala ka mostu slobode, kada je vozač pokušao da prođe kroz kolonu građana, ali je zaustavljen, a odmah potom ga je policija privela.

Kod mosta Slobode govorili su studenti, profesori, predstavnici sindikata, čija bi zajednička poruka mogla da stane u jednu rečenicu da u borbi za pravednije društvo moramo ostati do kraja, jer Srbija pripada njenim građanima. Završeno je porukom studenta da – neki roštiljaju negde drugde, ovde počinje prženje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.