Pokreće se skrining za rano otkrivanje raka pluća u Beogradu

Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od raka pluća. Većina pacijenata se lekaru javi u poodmakloj fazi, sa metastazama. Duvanski dim je najveća opasnost, a skrining učinkovita prevencija. Najave o zabrani pušenja u ugostiteljskim objektima iščezle su s odlaskom bivše ministarke zdravlja Danice Grujičić. Rešenje za prljav vazduh u gradovima kada krene grejna sezona nije prioritet lokalnih i gradskih vlasti. Statistike, okolnosti i mere u priči Ane Zulbehari, reporterke Dnevnika na TV Nova.

Na svaka dva sata jedna osoba u Srbiji umre od raka pluća. Ta crna statistika nas stavlja na prvo mesto u Evropi i drugo u svetu po smrtnosti od bolesti koja je izčlečiva ako se na vreme otkrije.

„Godišnje 7.000 oboli, 5.000 umre, da svaki dan oboli 19 osoba, 13 umre od karcionoma pluća. Iza svake te brojke se krije jedna strašna ljudska sudbina“, kaže Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja.

„Pacijenti se u većini sučajeva, čak 60 odsto pacijenata u trnutku kada se javi lekaru već ima metastasku bolest. Jedan od razloga zta to je činjenica da se ti prvi simptomi se najčešće previde, jer je to najčešće neki otežan kašalj i zamaranje, nešto na šta su pušači uglanom navikli, i onda ne primete kada se to inrtenzivira, tu se propusti to vreme, i kada dođe do nekih ozbiljnijih simptoma, bolest je već uznapredovala“, kaže Milica Kontić Jovanović sa Klinike za pulmologiju UKC Srbije.

Da se to vremene bi izgubilo, u narednim danima očekuje se pokretanje skrininga za rano otkrivanje raka pluća, kako bo bolest mogla uz operaciju i terapije da se kontroliše ili potpuno izleči. U pitanju je, objašnjavaju lekari, niskodozni ct aparat, koji zrači i do 10 puta manje od onog koji se inače kroisti u dijagnostici. Za početak biće samo u Beogradu.

„Skrining bukvalno znači spašavanje života. To znači snimanje zdravih građana koji imaju rizik od karcionoma pluća, a to su svi građani koji puše više od 20 godina, koji puše od 10 cigareta dnevno, čak i oni koji su prestali da puše nakon 20 godina u riziku su da dobiju bolest u 10 narendih godina koje nepuše i oni građani koji imaju po nekoj rođačkoj liniji, u prvoj naslednoj liniji nekoga ko je imao karcinom pluća“, kaže Zoran Andrić, načelnik Odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežnijska kosa.

„Ja sam neko ko je počeo lečenje u odmaklom 4. stadionu, ono što me je navelo da prvi put odem kod lekara jeste neki neuobičajni umor, pa sam oda lutala kod raznih lekara raznih specijalnosti, kako bi se došlo do neke dijagnoze i onda nakon tri godine, tu sam zaista izgubila mnogo vremena, da je skrinig postojao, ne bih sgurno izgubila to dragoceno vreme, ja sam saznala da bolujem od karcinoma pluća“, svedoči Đorđina Jovanović iz Udruženja pacijenata „Punim plućima“.

U zemljama u kojima je skrining već zaživeo, smrtnost je smanjena i za 40 odsto. A među prvima koji će u Srbiji otići na ovaj pregled je košarkaš, Žarko Paspalj, koji poziva i sve ostale rizične grupe da urade isto.

„Ovo jeste da predupredi neke stvari neželjene i da jendog dana ne dođe u situaciju da se tuče šakom po glavi i pita zašto to nisam uradio ranije. Što bi rekli kreni i obavi ovaj skrining, to je 15 minuta izdvojenih posle kojih ćeš se verovatno i osećati bolje“, kaže Paspalj.

Samo uvođenje skrininga nije dovoljno, potrbeno je i da zaživi. Prema istraživanu cesida na uzorku od 600 pušača starijih od 50 godina, čak 82 odsto reklo je da je spremno da se odazove pozivu na pregled.

„29 ili 28 odsto je sprmeno bezuslovno, ne traži neikakve uslove i zahteve, međutim 32 odsto kaže da će se odazvati ako dobiju unapred zakazan pregeld, termin, u kome oni ne bi čekali, i 23 odsto će se odazvati ukoliko im to vrlo jasno naznači lekar, što znači da ovaj procenat više treba da gledmao kao potencijal, nego kao izvesnost“, kaže Bojan Klačar iz CESID-a.

Jedna od mera koje predlažu pacijenti je uvođenje personalizovanog pristupa.

„To je pristup svakom pacijentu posebno, na osnovu analize krvi, na osnovu analize tumora, vrši se lečenje odgovarajućim savremnim terapijama i onda će rezultati još bolji da budu, ali ja ipak čekam vakicnu, u mom slučaju vakcina“, kaže Jovanović.

O vakcini protiv raka pluća u Srbiji se govori više od 10 godina, kada je najavljeno čak i punjenje kubanskih na Torlaku. To se nije desilo, one su sad zastarele i u svetu se testiraju nove koje upućuje telo da traga , ubija ćelije raka – i sprečava da se vrate.

„Baziraju se na rnk modifikaciji. Slično kao fajzerova vakcina za koronu ona je tek u prvoj fazi, ukoliko bude pozitivna biće registrovana za tek pet ili više godina“, kaže Andrić.

Do tada možda je najbolje odreći se smrtonosne navike. Za razliku od zemlja eu, u Srbiji je i dalje dozvoljeno pušenje u ugostiteljskim objektima.

„U preko 80 odsto slučajeva uzorčnik karcinoma pluća pušenje. Edukaicja mladih da nikada ne počnu da puše, oni koji puše da prestanu da puše, treba podsticaj države za to“, kaže Olja Ćorović iz Udruženja pacijenata „Punim plućima“

„Bio sam u Grčkoj, Grci su teški kao mi, onako po lepom vrmenu, što je bila olakšavajuća okolnost, imaju baštu koja radi cele godine, ali unutra ne sme da se puši, tako da moji prijatelji svi su ostavili cigare, tako da ne treba biti preterano pametan i shvatiti da okolina itekako ima veze sa tim“, kaže Paspalj.

Poziv na redovne preglede uputili su i fudbalski reperezentativci.

Pobednici nisu smao oni koji stignu do pehara i medalja, već oni koji nika ne odustaju, i uvek daju sve od sebe“, poručuju fudbaleri.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.