Požarevac godinama važi za jedan od najhumanijih gradova naše zemlje. U prilog tome dodajemo i priču o jednoj porodici koja je odlučila da deo nasledstva pokloni onima kojima je, kako kažu, potrebnije.
Reporter: Nemanja Vidić
Porodica Marković iz sela Poljana u okolini Požarevca sada ima dom. Posla i radova oko kuće ima, ali uz nesebičnu pomoć komšija i prijatelja, Markovići se nadaju da će se useliti do zime. Najveću zahvalnost duguju porodici Nikolić koja im je i poklonila ovu kuću.
„Znači nam puno. To ne znam kako da opišem, meni je srce puno“ kaže Bojan Marković.
Natašina majka nasledila je ovu kuću. Želela je da proda kuću i novac uplati u humanitarne svrhe, ali je ipak odlučila da je pokloni onome kome je potrebnija. Pored toga, njena porodicu mu je poklonila i 30-ak ari šume.
„Posebno nam je dragoceno što je to porodica koja ima dete. Ovim dvorištem 100 godina nijedno dete nije potrčalo, tako da nam je bilo drago i merak da se ovde čuje dečija graja. Naše je bilo da nekome damo šansu da krene ispočetka, da može stabilnije i sigurnije da živi i stvara za svoju porodicu dobre uslove“ kaže Nataša Nikolić Gajić.
Ništa od ovoga ne bi bilo da u pomoć nije pritekao poštar Pera.
„Poštari su uglavnom bili ljudi puni informaciji, među prvima doznaju neke stvari, tako da ovo sada što se dešava je proisteklo što su ljudi pozvali mene Peru, kao poštara, da pomogne u situaciji. Ispotavilo se da se to desilo za Bojana, ali mi bismo isto tako bilo kome pomogli“ ističe Pera.
Pored poštara Pere i Natašine porodice, Bojanu pomažu prijatelji i Požarevljani koji su nesebično donirali pločice, cigle, cement – sve kako bi se Markovići što pre uselili.
„Ovakvih priča ima. Zašto ne bi uradili tako nešto da neko može da živi? Nečije malo ovoj proodici je mnogo. Kad nas puno damo svoj doprinos, Bokiju je to velika pomoć“ kaže Pera.
„Sad se vidi ko mi je prijatelj. Nije prijatelj da samo sedneš sa njim, popiješ piće i ćao, vidimo se. E ovo je prijatlejstvo, drugarstvo, pravo ono“ navodi Bojan.
Bojan ističe da svako zaslužuje novi početak i rečima ne može da opiše zahvalnost koju oseća prema svim dobrim ljudima koji su mu pomogli.
„Ja se osećam fenomenalno. Moj sin ima svoje, gde da živi, tako bi i druga porodica želela da živi. Molim isto dobre ljude koji imaju takao nešto i koji gledaju kako propada, zašto ne bi dali isto“ kaže on.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar