0
Istina je da u poslednjih 150 godina Srbija nije značajno smanjila zaostatak u odnosu na zemlje zapadne i srednje Evrope, da je Srbija dosegla srednji nivo razvijenosti, a da se mnogim zemljama desilo da u tom statusu dugo ostanu zaglavljene. Šta da uradimo da nam se to ne desi u naredna dva dana će se polemisati u SANU, a gost današnjeg Dnevnika, koji je govorio o tome, bio je akademik i ekonomista, Pavle Petrović.
„Trenutno Srbija raste u proseku od oko 4 odsto, centralna i istočna Evropa raste negde oko 3 odsto. Iza rasta koji se pojavio 2019. stoji snažni skok investicija a u tom skoku nekih 60 odsto predstavljaju državne investicije, nekih 30 odsto su strane direktne, dok se investicije u domaćem privatnom sektoru smanjuju“, izjavio je sagovornik.
On je dodao da je skok državnih investicija već dostigao plafon, da te investicije sve više idu u projekte čiji su ekonomski efekti upitni, a da je sam izvor projekata je sve manji.
„Slično je sa stranim direktnim investicijama koje pretežno odlaze u tradicionalne sektore, najviše u rudarstvo, gume, metale ili tako neke grane automobilske industrije koje proizvode elementarne proizvode sa jeftinom radnom snagom – to ne može da gura privredni rast u budućnosti“, rekao je Petrović.
On tvrdi da rast Srbije u prethodnih pet godina počiva na kvanitetu.
Pročitajte još:
„Veliki rast zaposlenosti, a veoma mali doprinos tehničkih doprinosa – novih tehnologija, znanja i samim tim rastu produktivnosti. U centralnoistočnoj Evropi rast dominantno počiva na investicijama koje idu u nove tehnologije – to generira rast“, rekao je ekonomista.
Takođe dodaje da je paralelan tok sa povećavanjem zaposlenosti, velika emigracija i loše demografsko kretanje.
„Mi vidimo u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj da oni svoj rast ne mogu da se baziraju na porastu zaposlenosti jer radne snage više nema. Mi ćemo iscrpeti rezerve radne snage“, objasnio je akademik.
Petrović je na pitanje da li će dolazak Rio Tinta od Srbije napraviti Norvešku, odgovorio da se to neće desiti.
„Mi ne možemo isključivo bazirano na rudarstvu da postanemo razvijena zemlja, ako budemo pratili model kakav sada imamo u Boru, gde se sav bakar minimalno prerađuje i gde se sve izvozi… Ta investicija nije imala gotovo nikakav efekat na privredni razvoj Srbije“, objasnio je.
Ceo prilog pogledajte na početku vesti.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
