Naslove iz današnje štampe u jutarnjem programu "Probudi se" komentarisala i analirala je novinarka Forbsa Petrica Đaković.

Ona se osvrnula na potez Narodne banke Srbije, koja smanjila referentnu kamatnu stopu, ali i Evropske centralne banka, koja je to uradila drugi put ove godine, te je objasnila gledaocima TV Nova koji su razlozi za smanjenje kamata. Takođe Narodna banka Srbije je pre nekoliko dana objavila Nacrt zakona kojim se ograničavaju kamatne stope na kredite građana. Gošća jutarnjeg programa „Probudi se“ pojasnila je kako će predložena rešenja o ograničavanju kamatnih stopa uticati na građane i da li će biti posledica po bankarski sektor.

U poslednjem tekstu koji je pisala za Forbs Srbija, Đaković je istražvala da li Srbija ima novca za kupovinu francuskih aviona „Rafal“. Ona je u jutarnjem programu „Probudi se“ otkrila do kakvih jepodataka došlai odakle nam tih najavljenih 2,7 milijarde evra?

„Novac za kupovinu  aviona „Rafal mi nemamo“, zaključila je Đaković i dodla kako će ovaj najnoviji državni trošak uticati na javne finansije i ako utiče na stanje u budžetu, a kako na javni dug koji se rapidno povećava.

Đaković je spomenula i  neformalni državni „fond za crne dane“ od otprilike 5 milijardi evra u ovoj transakciji i pojasnila otkud taj višak novca i kakva je njegova uloga.

Forbe je takođe istraživao u prethodnih nekoliko dana kako su izgledali pregovori Vlade i trgovinskih lanaca od kojih se očekuje da sprovedu akciju „Najbolja cena“.

Novinarka Forbs je pojasnila do kakvih su podataka došli i ko je određivao cene, a kako su trgovci reagovali, kao i da li ćemo ikada saznati za efekte ove mere.

„Ovde očigledno, a to je pokazao ovaj period visoke inflacije postoje neki poremećaji na tržištu i postoji ta priča ko je u tom lancu kriv. Dakle, ko je onaj koji želi da se u toj inflaciji pohlepe, kako se to obično naziva, dodatno okoristi. Trgovci su nekako najistureniji ili oni bar to kažu, prozivala ih je i guvernerka da imaju visoke marže i ta mera „Najbolja cena“ koja dolazi posle ove mere „Bolja cena“ prosto jedna populisitčka mera. To se nama evo sada dešava u poslednje vreme ne samo na tržištu maloprodaje, nego i na bankarskom tržištu, dakle to su obično popularne političke mere koje bi trebalo da pošalju poruku biračkom telu da vlast na njih misli, odnosno misli na njihov standard. Kakvi će biti efekti, mi to ne znamo, kao što ne znamo ni kakvi su bili efekti ove prethodne takve akcije „Bolja cena“. Ono što smo mi pokušali da saznamo jeste kako izgleda taj proces, dakle kada država odluči da sprovodi jednu takvu akciju, koja nešto košta nekoga u tom lancu, kako to izgleda“, kaže Đaković i dodaje da potrošači na kraju plaćaju to što mi imamo najbolji cenu i da u tom finalnom lancu i priči ko je kriv, oni plaćaju cenama koje su skuplje.

Đaković se osvrnula i na nedavno završeni prvi Forbes Adria Power Women’s Summit i pojasnila koje su glavne pouke koje nam je ovaj samit doneo.

„Ženama je manje dostupan kapital nego mušarcima“, istkala je Đaković i dodala da su na ovom samitu žene mahom pričale o izazovima sa kojima se suočavaju u poslovima, a naročito ako su preduzetnice, pa imaju i porodicu.

Sagovornica jutarnjeg programa „Probudi se“ se na kraju dotakla i teksta  u Forbs Srbija koji se uslovno rečeno bavi „litijumskim ratovima“, te je otkrila šta pokazuje Statistički izveštaj o svetskoj energiji 2024 – kolika je proizvodnja litijuma.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

PROČITAJTE JOŠ:

BONUS VIDEO: Koji su efekti akcije „Najbolja cena“…

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar