Pejdžeri u fokusu, primena simbola devedesetih u ratu 2024. godine

Dok Liban ispraća žrtve ekslpozija pejdžera i voki - tokija, svet se poslednih dana podseća sprave koja je odavno nestala iz svakodnevne upotrebe. Oni koju i pre 30 i više godine bili pioniri u donošenju tada novih tehnologija danas za Dnevnik nove objšanjavaju da su pejdžeri oduvek posedovali elektronske impulse na bazi posebno ukucanog koda, pa se i danas mogu koristiti za najrazličitije komande. U prošlost, da bi razumeli ratnu sadašnjost, vodi nas Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.

Na jugu Libana vojska te zemlje preventivno uništava voki-toki za koji se sumnja da bi mogao da eksplodira kao što su juče eksplodirale stotine takvih uređaja ili kao što su dan ranije gotovo istovremeno eksplodirale hiljade pejdžera.

Širom Libana sahrane ljudi koji su stradali u prethodna dva dana u eksplozijama telekomunikacionih uređaja. Broj žrava je sada 37, broj ranjenih više od tri hiljade. Napad kao iz špijunskog trilera, pretpostavlja se, daljinskim aktiviranjem male količine eksploziva u velikom broju uređaja, na čije su korišćenje prešli pripadnici libanskog Hezbolaha, verujući da mobilni telefoni više nisu sigurni. Šef Hezbolaha oglasio se tek danas popodne.

„Šta se desilo u utorak i sredu. U utorak – želim samo da dam rezime pošto svi znate šta se dogodilo – hiljade pejdžera je kao eksplozivne naprave aktivirao izraelski neprijatelj, i svi su detonirani u isto vreme. Neprijatelj je ovim napadom prekršio sva pravila, sve zakone i prešao sve crvene linije“, rekao je Sajed Hasan Nasrala, šef Hezbolaha.

A kad su početkom devedesetih stigli u Srbiju, onaj ko je imao pejdžer nije ga ostavljao, osim možda na sto u kafani kao statusni simbol.
Ubzo je uz Pajero i Plavuše ušao u trojstvo simbola devedeset, koji su oslikavali uspešne bizMismene. Opevan u pesmi kako se miče usnama dok se sriču poruke,a našao se i u seriji koja je simbol sirotinjske poslednje decenije prošlog veka.

Jedan od pionira pejdžing tehnologije tada je bio Tihomir Simić koji se za Dnevnik Nove iz Pariza priseća da su tada upravo pejdžeri pomogli da se uhvate kriminalci iz tada čuivene Magdine grupe koji su pljačkali i ubijali u inače mirnoj Vojvodini.

Pejdžeri su i tada imali mogućnosti koje većini korisnika nisu bile poznate.

„Tada je pejdžing usluga Belpadžeta bila noseći vid mobilne telekomunikacije. Taj pejdžer koji je tada bio referentan, a proizvodila ga je Motorola je imao mogućnost da pored normalnog primanja klasičnih, standardnih alfanumeričkih poruka još da primi šest izvršnih kodova s kojima se moglo komandovati sa nečim po principu uključi-isključi. Prema tome i ta tehnologija tada je mogla da se koristi za različite svrhe koje daju elektronski neki impuls na bazi posebno ukucanog koda koji se pošalje na posebni aparat. U ovom slučaju, očigledno da je korišćeno cirkularno setovanje softvera svih tih digitalnih aparata koji su dobili takav jedan impuls izvršni i koji su u tom momentu postali u suštini jedno destruktivno sredstvo koje ugrožava ljudske živote“, kaže Tihomir Simić ekspert za mobilne telekomunikacije.

Za slučaj napada u Libanu, Simić pretpostavlja da je uz bateriju bila dodata mala količina eksploziva koji je bilo moguće aktivirati daljinskom izvršnom komandom. Na sličan način mogu da budu upotrebljeni ili zloupotrebljeni i drugi telekomunikacioni uređaji.

„Svako elektronsko sredstvo koje se nalazi na internetu i koje se nalazi u bilo kakvoj vrsti telekomunikacione veze, može uvek doći u poziciju da bude korišćeno kao ofanzivno sredstvo, ako je pripremljeno za takve namene. Ono što mene kao eksperta u toj oblasti koji se bavi celog života mobilnim telekomunikacijama i strateškim planiranjem i razvojem, uznemiruje to je da je jedna zemlja kao što je Liban, koja zna čemu može biti izložena prilikom prijema takve velike količine tehniočkih uređaja namenjenih za telekomunikacije, ne uradi standardnu proceduru čekiranja po random principu. Iz svakog tog nekog paketa po jedan do dva komada primeraka tih nekih elektronskih uređaja koji dolaze, raspakuje, testira“, kaže Tihomir Simić ekspert za mobilne telekomunikacije.

Pejdžeri koji su korišćeni u Libanu nose oznaku tajvanske kompanije, ali su navodno proizvedeni u Budimpešti. Na adresi na kojoj je prijavljena, fabrike nema, a portparol mađarske vlade demantuje da je u Budimpešti postojala fabrika pejdžera, pa se u bezbednosnim krugovima spekuliše da je firma u Mađarskoj bila samo paravan za tajnu operaciju izraelske službe Mosad koja je tokom proizvodnje ili u već gotove uređaje negde na njihovom putu do Libana, ubacila eksploziv.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.