Nakon poseta Beogradu i izjava većine američkih i evropskih zvaničnika, za srpske vlasti sve je neodrživija praksa da ide putem evropskih integracija i istovremeno održava bliske veze sa Rusijom. Iako premijerka Brnabić tvrdi da na sastancima nije bilo ultimatuma za uvođenje sankcija Rusiji, Karen Donfrid, zvaničnica Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju, poručuje da je pitanje sankcija sada na stolu u Beogradu.
Autor: Đuro Svilar
Vašington kaže: Beograd je na potezu za sankcije Rusiji. U Beogradu muk i tišina. Ipak, američki senator Kris Marfi za Slobodnu Bosnu tvrdi da mu je na pitanje – hoćete li stati uz demokratske nacije i sankcionisati Rusiju ili ćete nastaviti da igrate na obe strane, Aleksandar Vučić odgovorio: Nazovi me za šezdeset dana. Ima li predsednik to vreme?
„Mislim realno da, i to sagledavam u kontekstu rezolucije Evropskog parlamenta čiji se nacrt pojavio, čije je realno usvajanje negde početkom jula, što znači da bi to bio neki termin koji su oni spremni da čekaju, odnosno da kažem ‘progutaju’ vezano za naše izjašnjavanje o svemu tome“, kaže bivša ambasadorka i predstavnica pri OEB- u Branka Latinović.
Bivši ambasador u Moskvi Slavenko Terzić je izneo svoje lično mišljenje.
„Prvo, nesporno je da je pritisak na našu državu ogroman, to je van svake sumnje, međutim ja mislim da mi ne treba da se priključimo sankcijama Rusiji jer mislim da to nije u našem dugoročnom nacionalnom interesu. Evropa će opet morati da razgovara sa Rusijom, prema tome nije naš interes da u tim velikim rovovima, koje pravi Amerika, mi učestvujemo“, napominje Terzić.
Ukoliko se Srbija pridruži zapadnim sankcijama, Latinović smatra da od Rusije može očekivati stavljanje na listu neprijateljskih zemalja i moguću obustavu snabdevanja energentima. S druge strane, ukoliko ostanemo jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Moskvi, od Evrope nam slede najverovatnije sankcije u vidu ukidanja Šengena.
Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar