"Opasna zabrinutost" i ostale pretnje građanskim ratom

Vlast je u utorak ujutru, posle noći u kojoj su njeni aktivisti lomili vilice po Novom Sadu, bila u blagoj defanzivi, pa je čak i premijer podneo ostavku, što je značilo pad vlade. Dva-tri dana kasnije obavljeno je formacijsko pregrupisavanje, Vučević je sad premijer u ostavci, a sve drugo ostalo je isto. Preti se lažnim pretnjama, poput one da će u Novom Sadu Ješić i Novaković organizovati napade na policiju. Režimski tabloidi dobili su u petak zadatak da šire strah kroz naslove da je Srbija na ivici građanskog rata. Sa kakvim ciljem se neko igra vatrom i koliko je suludo takve stvari pominjati makar i na nivou spekulacija i lažne zabrinutosti, nastavlja Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Da je Srbija na korak od građanskog rata, a da je pritom već i napadnuta i da se mora boriti, poruke sa naslovnih medija koje direktno uređuje vlast. Takva retorika nije nepoznata javnosti, ali njene sve češća upotreba, uz rizik da bi neko u sve mogao i da poveruje, zaslužuje objašnjenje – ima li realne opasnosti?

„Potreba je da se ovde kreira jedno krizno stanje, da se ubaci u okvir sekuritizacije i da se čitav jedan široki studentski, građanski protest stavi u okvire nekakve pretnje spolja, pretnje od nasilja, građanskog rata i da zapravo politika straha bude ta koja će dominirati i predstavljati se u javnosti kao nešto što može da ugrozi čitavu državu, čitavo društvo“, kaže Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka.

Pretnje, dakle, nema. Ako ni jednim svojim gestom, oni koji protestuju nisu pozivali na nasilje, ko to onda čini?

„Sami svojim očima možemo da vidimo da su protesti mirni, da nema nikakvog nasilja na njima, sem kada režim pošalje svoje huligane i svoje ljude da napadaju studente, tako da o građanskom ratu uglavnom govori onaj koji ga priziva i želi, a to je režim“, smatra Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku.

„Fabrikovanjem se verovatno želi stvoriti radikalna atmosfera i preko nje možda isprovocirati nešto. Mislim da ukoliko ne postoji poluga nekih tamnih koridora moći da će ovaj protest kao i do sada pokazati zapravo jednu pre svega slobodarsku misiju studenata u ovoj zemlji“, ističe Surlić.

Mogu , za sada, samo idejama na put stati pre svega studenti, a sa njima i građani, koji su počeli da protestuju u mestima koja javni bunt ne pamte da su videla.

„Apsolutno, ja bih tu dodao i opozicija od koje se sad više nego očigledno očekuje ujedinjenje i ostavljanje svih stvari sa strane i formiranje, odnosno nastojanje ispunjenja studentskih zahteva i naravno, borba u parlamentu za prelaznu, tehničku vladu“, kaže Petar Bošković iz Srbija CENTAR.

Za sada, dok se studenti jasno ograđuju od bilo kakvog upliva stranaka, imaju podršku naroda koji ih dočekuje i osmehom i suzama. Predsednik je već u kampanji gde ga narod dočekuje tradicionbalno dočekuje u manjim mestima, poput neda tradicionalno koji je bio u Rasinskom okrugu, daleko od južne Bačke gde su bili studenti – tamo, da narod razume, poručio je da Srbijom neće upravljati ulica, ali da je spreman za razgovor.

„I danas nudimo dijalog. Onog sekunda kada neko pomisli da će nasiljem da se dočepa vlasti država će se ponašati kao država, kao i svuda u svetu“, poručuje Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Kada se u istom danu preti nasiljem i nudi dijalog, kuda nas to vodi, ka smirivanju tenzija ili ka dodatnoj podeljenosti, ili dodatnom sluđivanju javnosti ?

„On pravi falange svoje navijačke i, poput navijača Partizana i Zvezde, želi da potpuno podeli narod. Onda preuzima njegova opsesija,Tito, gde kaže da su studenti u pravu, ali nema Veljka Vlahovića, odnosno nema nikog ko bi mogao da uđe među studente i objasni im, da ne govorim o njemu“, kaže Bošković.

„Raspoloženje za nasiljem je samo među pripadnicima vlasti koji imaju mnogo da izgube od pada sa vlasti i od 12 godina duge krađe, tako da mislim da naprosto ne rizikujemo nikakav građanski rat zato što je narod miran, a oni nemaju tu snagu da ga uznemire“, kaže Cvijić.

Da postoji iskrena volja da se izbegne komunikacija koja može da proizvodi sukobe, sve bi bilo drugačije od medija koji truju javni prostor, do zidova koja aktivisti šaraju onda kad ne biju.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.