Oluja posle 30 godina: Ostaje osećaj da su izdani pa prognani

Preživeli i njihove porodice, kao i one čiji bližni nisu preživeli hrvatski napad , u crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu tradicionalno dolaze na pomen kojim se obeležava Dana sećanja na stradale i prognane u "Oluji". Sa distance od 30 godina, tragediju, ličnu ili nacionalnu, opisuju na različite načine:

"Progon. Proterivanje, pogrom. Tužan dan, tužna godišnjica i sećanje na proterivanje. Izdaja... Imaš pozadi šta su sve uništili u zločinačkoj akciji od 4. do sedmog avgusta. Ova poruka je moja. Mi smo prevareni, mi smo izdati od ovog rukovodstva onda majke Srbije, nažalost, nas je Slobodan pustio niz vjetar. Ne bih nazvao pogromom, jednostavno odgovornost za ubijanje naroda, ubistvo mora da se kazni, nema opravdanja za ubistvo ni kod koga. Pogrom. Svako kaže da je to bila velika izdaja srpskog naroda. Moj učitelj mi je rek'o: Sinko, za naš Božić od Republike Srpske Krajine neće biti ništa, mi ćemo doživeti pogromi ovo je pogrom. Etničko čišćenje jednog naroda sa vjekovnih zavičajnih ognjišta..."

Operaciju "Oluja kao akciju koja je dovela do etničkog čišćenja kvalifikovao Međunarodni sud pravde u presudi iz 2015.u okviru međusobnih tužbi Hrvatske i Srbije za genocid.

Proterano je više od 250.000 Srba, Beogradi i Zagreb nikada nisu usaglasili ni približno tačan broj žrtava.A pored više od hiljadu stradalih, kao nestalo se i danas vodi 700 osoba. Najveći pokolji dešavali su se u selima oko Knina nekoliko dana posle završetka akcije kada su pobijeni najstariji srpski građani koji nisu hteli ili mogli da napuste svoje kuće.

Za zločine nad civilima u Oluji, u Hagu se sudilo trojici hrvatskih generala. Svi su solobođeni.

Vladimir Vujaković, imao je 3 godine tokom Oluje, sa porodicom je stigao, prvo u Srbobran, pa potom u Turiju. O akciji je tokom odrastanja učio kroz medije, dok se ta tema u kući izbegavala. Imanje koje su napustili danas povremeno obilaze.

"Imamo kuću, mama i tata imaju. Obiđemo ja i stric tako godišnje jednom odemo. Mogu ti reći, ljudi su jako ljubazni za divno čudo", kaže Vladimir Vujaković, dete iz kolone.

Hrvatsku putovnicu ne poseduje - ne treba mu, niti je želi. Ali bi se ipak rado vratio na mesto gde je rođen:

"Bih. Zato što je tamo moje. Tamo je od mojih i vratio bih se. Ali da nisam došao ovde ne bih ni upoznao neke ljude i ovde mi je dobro", kaže Vujaković.

Ispred hrvatske ambasade, danas je predato i jedno protestno pismo :

"Da je proterivanje preko 200 hiljada ljudi, ubijanje preko 2 hiljade ljudi, sistematsko urušavanje njihovih života, imovine najveća pobeda - ja bih se toga postideo, kao što verujem da se toga postidi svaki pošteni i iskreni Hrvat", kaže Petar Bolić, omladina Novog DSS-a.

Dok u Hrvatskoj u danima oko godišnje vlada trijumfalistička euforija, koliko je i 30 godina kasnije to jedinstven stav objašnjava profesor Dejan Jović.

"Kao i svaka generacija i ove su po tom pitanju podeljene. To vidim među svojim studentima koji nisu reprezentativni, ali imam i drugih kontakata iz te generacije. S jedne strane su stalno bili izloženi tom dominantnom narativu, koji jako insistira na tome da je taj domovinski rat onakav bio kakav je definiran 2000. godine u saborskoj deklaraciji, dakle isključivo Odbrambeni oslobodilački i pravedni rat", kaže Dejan Jović, Fakultet političkih nauka u Zagrebu.

U tom stavu, ocenjuje Jović, nema mesta za druge,a kao neka vrste ublažene retorike može se tumačiti kada neko izbegne fraze fraza poput okupator, agresor ili veliko srpska agresija.

"I u toj generaciji postoje oni koji izazivaju taj narativ, koji čitaju više i koji naročito, rekao bih, kroz razne organizacije kao što je Inicijativa mladih, koja je prva upozorila na stradanje drugih. Istovremeno moram reći da imam i utisak da se ni u Srbiji ne zna mnogo o stradanju Hrvata u tom ratu, naročito u Vukovaru, ali i u drugim krajevima", naglašava Jović.

A 30 godina kasnije i u Hrvatskoj i u Srbiji na vlasti su iste ili samo transformisane političke snage.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - TV Nova uživo u Novom Sadu: Protestna šetnja i studentsko obeležavanje Oluje – „30 godina – sećamo se