OEBS: Ugroženi novinari - Eksperti UN: Vlast se obračunava sa studentima

Predstavnik OEBS za slobodu medija Jan Bratu saopštio je da sa zabrinutošću primećuje eskalaciju pretnji i nasilja poslednjih nedelja protiv pojedinih novinara i medija u Srbiji. Dan ranije stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava poručuju da su duboko zabrinuti zbog sve intenzivnijeg obračuna vlasti u Srbiji sa studentima, profesorima, braniocima ljudskih prava, predstavnicima civilnog društva i građanima, usred velikih građanskih protesta. Takve i slične poruke sve su češće, ali o njima Makron ili Meloni za sad, ili makar ne javno, ne govore sa upravnikom Srbije. Dokle onda upozorenja dopiru, saznaje Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Srbija mora da zaustavi represiju nad studentskim pokretom, poštuje ljudska prava i akademske slobode – naslov je sopaštenja koje su potpisali stručnjaci za ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama, u koje je stalo sve ono na šta su domaće organizacije civilnog duštva ukazivale mesecima unazad.

„Umesto da sasluša glasove mladih ljudi, Vlada Srbije je odlučila da ih kazni. Ovakav pristup ne samo da krši međunarodne standarde ljudskih prava, već po svojoj prirodi podriva same temelje demokratskog društva. Kako se akademska godina završava i počinje upis, pozivamo Srbiju da obnovi svoju posvećenost ljudskim pravima i smislenom dijalogu.“

U nastavku izvestioci detaljno o situaciji u Srbiji. Od pada nadsteršnice u Novom sadu, početku i širenju studentskih protesta, sa posebnim akcentom na represivni odgovor vlasti – kroz zastaršivanja, smanjenja plata profesorima, nezakonitim nadzorom, proizvoljnim hapšenjima i produžavanjima pritvora, angažovanje policajaca bez legitimacija, prekomernu upotrebu sile i kooridnisane kampanje blaćenja u medijima bliskim režimu.

„Meni je izuzetno drago da je jedna takva međunarodna organizacija obratila pažnju na ono što se dešava u Srbiji, a onda i regovala, da li je moglo ranije, apsolutno, represija nije nešto što se od juče dešava u Srbiji. I na neki način ovih dana vidimo koliko ta represija evoluira. i koliko svaki dan menja oblik i jača svakodnevno i suočavamo se novim oblicima represije, sa kojima nismo ranije“, kaže Emilija Milenković, studentkinja i aktivistkinja.

„Mislim da je prilično jasno šta su specijalni izvetioci želeli da poruče Srbiji, da je kao držva koja je članica UN da je njena obaveza da se pridržava onih principa i standarda u oblasti međunarodnih prava, ljudskih prava koje je prihvatila ratifikovši ove međunardone dokumente“, kaže Dušan Pokuševski, Beogradski centar za ljudska prava.

Ali ne slaže se sa ovim ocenama misija Srbije pri UN u Ženevi, koja je brzo regaovala i na društvenim mrežama izrazila nešto drugačiju zabrinutost.

Srbija se u poslednje vreme suočava sa ozbiljnim i alarmantnim događajima koji prevazilaze demokratsko političko ponašanje. Posebno zabrinjavaju sve teži incidenti usmereni na izabrane zvaničnike, savetnike, policajce i političke institucije, što predstavlja iskrivljavanje demokratskih principa. Iako su demonstracije u javnim institucijama legitimne, pomenuti incidenti nisu izraz neslaganja već su sredstva prisile.

U Beogradskom centru za ljudska prava poručuju da bi trebalo ozbiljno shatiti apel specijalnih izvestilaca koji su mandat dobili od Saveta za ljudska prava, najznačajnieg tela u toj oblasti pri Ujedinjenim nacijama.

„Posebno što se oni naslanjaju na niz dokumenata, odnosno izveštaja komunkiacija koja su upravo od strane specijalnih izvestilaca zpućena u prethodnom periodu. Setimo se da je upućena komunkaicja vezana za zvučni top, za ugoržavanje šrava na udurživanje, da su istaknuti razni problemi, upadanje u prostorije ogrnaizacija civilnog društva, nezakonito prisluškivanje“, ističe Pokuševski.

Trend porasta kršenja ljudskih prava ranije su uočili i komesar saveta evrope za ljudska prava i oebs, ali je od početka protesta u Srbiji izostao glas visokih državnih zvaničnika poput Makrona, Merca ili Meloni.

„Ni studenti nisu težili da se dodvore stranim političarima i kada su komunicirali sa stranicima oni su to prevashodno radili korz komunikaciju sa javnim mnjnenjima preko njihovih tura do Strazbura i Brisela, oni su komunicirali sa medijima, evenutalno lokalnim funkionerima, ali je njihova ipak primarnma target grupa bilo javno mnjenje država kroz koje prolaze pod br 1 i pod br 2 međunarodne organizacije čiji je Srbija član kao što je Savet Evrope, ili kojima teži da pristpui kao što je Evropska unija“, kaže Milan Krstć, profesor FPN-a.

„Imali smo vrlo važne dve akcije do Brisela i Strazbura, što je odjeknulo u javnosti i pokazalo kome studenti veruju, odnosno zahtevaju da im pomognu, sada je lopta na njihovoj strani, da je potrebno da oni razumeju studnetsko obraćanje institucija EU i da, odgovore kako bi trebalo da odgovore, da se konkretno kaže, da je Aleksandar Vučić autortitarni lider, zbog tog autoriteranog režima, mi nemamo vladavinu prava, imamo korupciju, krše nam se ljudska prava u zemlji, i to je ono što nas ne vodi do integracija u eu. 06 11

Studentski i građanski glas nije jače odjeknuo u svetu, i zbog geopolitičkih lomova unutar država, pa im Srbija nije goruća tema – objašnjava porfesor Fakulteta političkih nauka.

Treći razlog je, navodi, to što su mnogi sumnoge zemlje, i na istoku i zapadu imale interes da situacija ostane kakva jete, jer je aktuelna vlast pružala minimum očekivanog svim stranama.

„Mislim da je i tu nastala u polednjih nekoliko meseci neka promena, je jer svim akterima sada jasno da podrška ovoj vlasti daleko manja i da opada i da dugoročno neće opastati, i u tom smilsu verujem da će se i tu menjati kalkulacije, sama činjenica da, iako se ćuti, bilo je iz rusije neko konkretnije sa obojenom rveolucijom, ali i to dosta suzdržano, sama činjenica da nema aktivnije podrške je ipak indikativna da su svesni promena unutrašnjih“, ističe Krstić.

I dok međunarodne organizacije poput UN bar apeluju – ni jedan od slučajeva kršenja ljudskih prava za koji su pokrenuti pravni mehanizmi pred domaćim institucijama, nije dobio epilog. Pa tako, tužilaštvo za organizovani kriminal ni posle 8 meseci nije odgovorilo na krivične prijave civilnog društva protiv MUP-a i BIE za nezakonito prisluškivanje aktivista i novinara.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.