Obeležili smo 30 godina neslaganja oko zločina u Srebrenici

U Srbiji punih 30 godina nema nacionalnog konsenzusa šta se dogodilo u Srebrenici. Poslanici PSG i SDA su u Skupštini Srbije, podneli predlog Rezolucije o Srebrenici i taj predlog ima za cilj da promoviše istine, pravde i pomirenja u regionu uz poštovanje prema žrtvama.

"Taj predlog podrazumeva da država Srbija konačno stane iza sopstvenih gradjana na taj način što će prestati sa pričom o tome da su Srbi genocidan narod i jasno osuditi one koji su za taj zločin i genocid odgovorni. To je primarni deo ove rezolucije i da naravno država Srbija osudi zločine u potpunosti u skladu sa presudama međunarodnog suda", kaže Vladimir Pajić, PSG.

Predlog je podeljen u jedanaest tačaka i kako nam je objasnio Pajić, dokument je u saglasnosti sa politikom i svim dosadašnjim istupima te partije. Napominje da je neminovno da postoje neslaganja u opozicionim krugovima i na ovu temu, ali da je to u neku ruku i očekivano. A da li očekuju odgovor države na njihov predlog Rezolucije, naš sagovornik ističe.

"Država za sada ima jedan nejasan stav gde će imati rezoluciju iz 2010. godine, gde poštuje odluke međunarodnog suda, a sa druge strane će ovaj režim koji je zarobio državu promovisti jednu politku koja je potpuno druga, koja ne ppstuje žrtve i koja po tom pitanju ne radi ništa", kaže Pajić.

I druge opozicione partije podsetile su da su još pre godinu dana podneli predlog Deklaracije o Srebrenici, ali da taj dokument nikada nije stavljen na dnevni red Narodne skupštine. Činjenica da vlast to ignoriše, samo ukazuje da je Aleksandar Vučić i dalje ponizan prema zapadu, kaže naš sagovornik Miloš Stanković.

"Iza svega stoji klasična politika Aleksandra Vučića i SNS - a u javnosti preko Dragoslava Bokana i drugih jurišnika oni su veliki nacionalisti. Kada treba da brane srpske nacionalne interese da li je to na Kosovu i Metohiji da li je to u Republici Srpskoj oni su potpuno serbilni i predaju sve što se od njih traži baš kao što vidimo i Rio Tino i istočnu Srbiju. Baš sve što se od njih traži od onoga što se zove kolektivnim Zapadom", kaže Miloš Stanković Novi DSS.

Podsećamo, generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u maju prošle godine rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Prema podacima Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari- ubijeno je najmanje 8.000 ljudi. Srebrenički genocid je pravno potvrđen presudama Međunarodnog suda pravde, krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Suda Bosne i Hercegovine te su do sada osuđene 54 osobe, među kojima su bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, ratni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić i još tri visokorangirana oficira. I pored toga, Republika Srbija negira da je u Srebrenici - jula 1995.godine - počinjen genocid.

Prilog Anite Ikanović iz emisije "Među nama" pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Obeležena 33. godišnjica stradanja srpskih civila i vojnika u Zalazju