NURDOR: Bitka za decu pobednike – Joland Korora

Sama je vodila bitku za zdravlje sina Matije obolelog od raka bubrega

"Kad pričam o ovom periodu, svaki put burgijam po rani, ne dozvoljavam joj da zaraste. Suočavanje s dijagno­zom da vam je dete obolelo od raka nemoguće je rečima opisati. Tada dolazi do potpunog ludila, očaja i straha, čitav vaš organizam strada, i to nepovratno", kaže Korora.

Matija je u trenutku postavljanja dijagnoze imao samo tri godine i tri meseca

"Desni bubreg mu je odstranjen, a tokom 10 meseci hemioterapije svaki zalogaj hrane je povratio, bili smo skamenjeni od straha da neće preživeti, ali jeste", kaže ona i dodaje da je pre 20 godina dobila otkaz jer joj je dete bilo bolesno.

U aprilu 2019. godine Skupština je izglasala izmenu i dopunu Zakona o bolovanju, gde roditelj ima pravo na bolovanje uz nadoknadu od 100 odsto.

Iz te bitke izašli su kao pobednici, Matija je danas zdrav i nasmejan mladić, a Joland i dalje bije bitke za drugu decu i pomaže njihovim roditeljima.

Rođena u Zrenjaninu, a odrasla u Bočaru, živi u Petrovaradinu s mužem, sinom i psom. Po struci je master poljoprivrede i radila je 15 godina na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Uz posao na fakultetu uporedo svakodnevno volontirala u NURDOR-u. Za svoj rad dobila je više priznanja i nagrada a najdraža joj jeGolubica - Februarska nagrada grada Novog Sada za 2019. godinu uvek je najveća nagrada kada vidi nasmejane oči izlečenog deteta, jer sve one liče na Matijine oči.

NURDOR

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka– NURDOR - postoji već 20 godina rad praćen neverovatnom posvećenošću, trudom, znanjem i, samim tim, uspesima upisali ste se u istoriju izgradnjom bolnice u Nišu., prvi put je jedno udruženje u našoj zemlji i regionu izgradilo bolnicu uz pomoć građana i donatora

"Sagradili smo bolnicu po evropskim standardima, gde smo prvi put uveli humanizovanu terapiju: omogućili smo da se deca igraju dok primaju terapiju", rekla je Korora.

Koš jedna inicijativa NURDOR-a - da nijedno dete koje se leči od raka ne sme da oseti bol onda kada ne mora.

"Za sada se samo deca koja se leče u Nišu prilikom bolnih intervencija uvode u opštu anesteziju, a deca u Beogradu i Novom Sadu se ne uvode i to moramo da promenimo. Dete tu traumu bola od lumbalne punkcije ili druge intervencije psihološki i fizički kasnije nosi kroz čitav život, tako da upućujem apel lekarima da podrže ovu našu inicijativu", kaže Korora.

Od izgradnje bolnice u Nišu sa humanizovanom terapijom, preko brojnih roditeljskih kuća i kampova, do izmene zakona

Inicijative NURDOR-a - promenjena dva zakona

Zakon o rehabilitaciji i Zakon o bolovanju, važan jer roditelji obolele dece sada mogu biti na bolovanju sve dok traje lečenje njihove dece, a ne kao do sada, samo četiri meseca. Kada se završi intenzivno lečenje, deca koja su pobedila rak često se suočavaju sa potrebom za psihofizičkom rehabilitacijom. Nažalost, mnogi roditelji nisu u mogućnosti da im obezbede boravak u banjskim ili planinskim centrima.

U Srbiji, do skora, deca nisu imala pravo na produženu medicinsku rehabilitaciju o trošku države. NURDOR je godinama zagovarao promene, započevši 2010, kako bi se omogućila rehabilitacija dece o trošku države. Kroz dugotrajne napore i zastupanje, NURDOR je uspeo da izdejstvuje promene u Pravilniku o medicinskoj rehabilitaciji,

Sagrađene su roditeljske kuće u Nišu, Beogradu i Novom Sadu. Beograd terapeutski i dijagnostički centar, potreba za smeštajem u prestonici stalno raste. Roditeljske kuće su za decu koja nisu u bolnici između hemioterapija od neprocenjivog značaja jer, samim tim što ne putuju, deca čuvaju imunitet koji je već kompromitovan. U našim kućama roditeljima su stalno dostupne pomoć i podršku.

NURDOR svake godine organizuje sedam kampova na kojima se deca i njihovi roditelji psihološki osnažuju kroz tačno osmišljene radionice i aktivnosti kamp „Ruka nade“, za roditelje čija su deca, nažalost, izgubila bitku već osam godina sprovode projekat „Vreme je za šoljicu razgovora“

"Jednom nedeljno okupljamo se na odeljenju i držimo radionice za roditelje, koji tada mogu u potpunosti da se opuste i da pitaju šta god žele, da ne kriju strahove i emocije, za koje inače nemaju prostora. Za to vreme volonteri se igraju s njihovom decom", kaže Korora.

Interesantan podatak da čak 80 odsto dece obolele od raka nakon izlečenja upisuje medicinu iz empatičnosti i želje da pomognu drugima u nevolji.

"Veliki sam optimista i ne želim da odustanem - možda jednom o svemu tome napišem knjigu. Moja majka je umrla baš na Sretenje, 15. februara, kada se obeležava i Svetski dan dece obolele od raka. Zbog toga svake odlazim dan ranije na groblje, ali znam da bi me majka razumela. I nekako sam sigurna da nije slučajnost što je umrla baš na taj dan, i da je pomaganje bolesnoj deci moja životna misija.I da mi je bog ili univerzum dao snage da pomažem i guram kamen koji ponekad zna da bude i te kako težak", kaže gošća Među nama.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Kengur se vratio u Voždovac: Ima posebnu misiju koju svi moraju da čuju