0
Juče je obeležen Svetski dan slobode medija, koji Srbija dočekuje na 96. mestu u svetu, po svetskom indeksu slobode štampe organizacije Reporteri bez granica. Među evropskim zemaljama Srbija je pri začelju, gora situacija je samo na Kosovu, u Belorusiji i Rusiji. Isti informativni program ide na desetinama TV kanala jer su gotovo svi pod kontrolom vladajuće stranke i predsednika lično, oni retki koji nisu, na udaru su represije, kleveta i targetiranja, neretko i mete fizičkih napada. O onome što je za međuanordne organzacije hladna statistika, a za nas mučna stvarnost, Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.
A može li se govoriti o slobodi medija u zemlji u kojoj novinare koji ne izveštavaju po nalogu vlasti, ta vlast smatra političkim protivnicima svakog ko misli drugačije nazivaju neprijateljima države, izdajnicima, stranim plaćenicima, čak i fašistima. Ogledno dobro za tako nešto, poslednjih dana nalazi se na nekada zelenoj površini Pionirskog parka, sada već poznatijeg kao Ćacilend. Dokle smo stigli u represiji, kada se nezavisnim medijima fizički seku kablovi, ubacuju špijunski softveri, prebijanja i napadi su sve češći, podižu se slap tužbe, a kampanje i klevete protiv nerežimskih medija i novinara su kao dobar dan.
„Ovde kampanje blaćenja, targetiranja i napada zapravo kreću od predstavnika vlasti, da zbog toga imamo veći broj slučajeva, ljudi preuzimaju taj model ponašanja i nastavljaju na identičan način da se ponašaju, da vi ako izveštavate u maloj sredini uspevate da radite to samo neko vreme jer sredstva sufinansiranja nećete dobiti, a da ne pričam o oglašavanju ili nekom drugom obliku državne pomoći. Vi imate od 200 televizija, 199 ili gotovo svih 200 koji gotovo na identičan način izveštavaju, da se u jednom trenutku gotovo na svakoj pojavi predsednik kad je to važno da se prekidaju programi“, kaže Rade Đurić, Nezavisno udruženje novinara Srbije.
„Od početka godine smo imali oslobađajuću presudu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, prethodne prvostepene presude na 100 godina zatvora jednostavno su poništene i optuženi su tada oslobođeni. Imali smo slučaj da JTOK odbacilo je mogućnost da se bavi ubistvom Milana Pantića, zastarelo je istraga za ubistvo Dade Vujasinović, Dejan Anastasijević 18 godina pokušaj atentata nije razrešen sluča“, kaže Veran Matić, novinar i predsednik UO ANEM-a
U prethodnoj godini tužilaštvo je formiralo 62 slučaja ugrožavanja novinara, od kojih je 24 fizička napada na novinare, a čak 14 od početka ove godine. Od 13 presuda, samo jedna je bila osuđujuća.
„Više od 30 slučajeva policija nije poslala rezultate istrage koje su vodili koja im je naređena od tužilaštva. Dakle, imamo taj trend povećanih fizičkih napada i drugih napada, a sa druge strane smanjenje efikasnosti institucija koje su dužne da sankcionišu takvo ponašanje. Praktično nekažnjivost podstiče nasilnike i jednostavno nasilnici se pre nagrađuju, nego što se kažnjavaju u našem društvu“. kaže Matić.
Povodom Svetskog dana slobode medija oglasila se i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja poručuje da će Evropska unija uvek podržavati slobodu i pluralizam medija i da je danas dan, kada se odaje počaset muškarcima i ženama koji svoje živote posvećuju istini.
„Oni neumorno rade da bi mi bili dobro obavešteni, traže od vlasti da polaže račun, dižu svoje glasove, provociraju status kvo, i ponekad za to plaćaju najtežu cenu., napisala je Ursula fon der Lajen na mreži Iks povodom Svetskog dana slobode medija koji se obeležava 3. maja.“
Nekoliko saopštenja i osuda na stanje slobode medija stiže i iz međunaordnih organizacija. Evropska federacija novinara čak traži od EU da prekine pregovore sa Srbijom dok se ne obustavi gaženje medija i omogući normalan javni servis. Ipak, takvi zahtevi za sada ostaju u okviima profsionalnih nviarskih krugova u Evropi. Vlade država članica Evropske unije, mnogo su uzdržanije, ali vidno je isticanje pitanja Javnog servisa.
„Jako je važno da se obrati pažnja na JMS, da predstavnici EK i EU, zemalja koje su zainteresovane budu svesne kako JMS izveštava, zašto je važno da postoji savet REM-a, zašto je važno da sam izbor i postupak bude kako treba. I shodno tome i moramo da očekujemo prosto i veći pritisak na njih jer ovakva situacija kakva jeste vodi samo većoj destabilizaciji“, kaže Đurić.
Udruženje novinara Srbije obeležilo je Svetski dan slobode medija u Gračanici, tradicionalnom akcijom „Pet minuta gromoglasne tišine“ u 11.55, nakon čega je pročitan proglas UNS-a o slobodi medija i položaju novinara na Kosovu.
„Kod nas tužilaštvo uopšte ne evidentira to kao neku vrstu napada, niti se to uopšte procesuira. Čak i kada su u pitanju ozbiljne stvari, kao što je pretnja najkonkretnijim nasiljem redakciji Tanjuga putem maila, a koja je upućena upravo sa područja Kosova, mi smo se obratili svim bezbednosnim instancama na Kosovu, kosovskoj policiji, KFOR-u, UNMIK-u, OEBS-u, svim misijama i svim bezbednosnim instancama i nijedna nije odregovala na adekvatan način“, kaže Ivana Vanovac, predsednica društva novinara KIM.
Nije za čuđenje, ocenjuje Vanovac, što se Kosovo na listi reportera bez granica našlo na 99. mestu slobode medija jer se sveopšta političko-bezbednosna situacija automatski odražava i na bezbednost novinara.
„Čim izbije i najmanja krizna situacija na području Kosova, automatski broj napada na novinare skače, pa smo u 2023. koja je kraljica godina po broju napada imali 33, što je u proseku 10 do 15 više u odnosu na ono što inače beležimo“, smatra Vanovac.
Sam broj evidentiranih napada na medije, ne daje u potpunosti jasnu sliku o nezavidnom položaju u kom se nalaze oni koji profesionalno rade posao novinara, tvrde u Nezavisnom udruženju novinara Srbije. Umesto toga savet REM-a čiji je posao da reguliše pre svega tabloidne medije koji etiketiraju sve one koji se profesionalno bave novinarstvom, još ne postoji. Ono što postoji, jesu ministri za informisanje koji, umesto da štite novinare, ulaze u otvorene sukobe sa nepodobnim medijima.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
2
0
0
0
BONUS VIDEO: Dok mladost menja Srbiju, kako je vide mediji, a kako mladi medije
