Novi izbori, novi mandatar ili nešto treće?

Vlada Miloša Vučevića tek je pala a planovi njegove stranke već su veliki. Vlast nudi ili novu vladu ili nove izbore. Samouvereno kao da je u poziciji da određuje pravila a ne da kao da prvo mora da ispuni ono što studenti od nje od zahtevaju.

"U ovom trenutku postoje dva aktera koji maju moć u ovom društvu, jedan akter je sns koja ima tu vrstu institucionalne moći, kontrolu nad mehanizmima državne prinude , podršku sa strane SAD, EU, Rusije , Kine, praktično svih važnih aktera a sa druge strane nemamo opoziciju koja ima realnu moć nego imamo studentski pokret koji zaista ima neku društvenu moć", kaže Dušan Vučićević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka.

Studentsku krizu Aleksandar Vučić pokušava da uvuče na teren politike. Znajući da na tom terenu može sam određuje pravila i bez većih problema da pobedi. Do sada.

"Ukoliko ide na izbore bez opozicije, ukoliko ide na izbore dok se dešavaju studenstkli protesti istovremeno neće uspeti time da dobije ništa politički za sebe i zato se ja ne bih kladio da će biti izbora trenutno nego da će biti nova vlada izabrana, da će oni sada naravno držati spekulacije otvorene, da li će biti izbora ili nove vlade ali da će se na kraju odlučiti da izaberu novu vladu. u to bi se kladio sada ali je naravno teško prognozirati, ovih dana sve što se dešava uvek je moguće da se desi neki nepredviđeni događaj , na primer sada za vikend u novom sadu koji će dati dnovu dinamiku protestima", smatra Aleksandar Ivković.

Umesto biranja novog mandatara, rekonstrukcije oborene vlade ili izbora u neregularnim uslovima - Proglas kao minimalan uslov za izlazak iz krize vidi ispunjavanje 4 studentska zahteva, uz podršku građana širom zemlje

"Potpuno je naravno jasno da oni koji su stvorili krizu, da oni koji su zemlju doveli u najtežu političku i društvenu situaciju od 2000. godine naovamo, da oni zapravo ne mogu da ponude nikakvo rešenje, oni rešenje ni ne nude, jednoga dana govore o smirivanju situacije , drugog dan potežu za represijom, za pritiskom na učesnike demonstracija , to je situacija koja je neodrživa i zato se mora naći rešenje koje će nas izvući iz ove situacije", kaže Gojko Božović, pisac i jedan od inicijatora Proglasa.

Da je htela, vladajuća većina je u proteklih deset meseci već mogla da stvori uslove za demokratske izbore, upravo te koje razmišlja da ponudi. Umesto toga stručni deo "Radne grupe za unapređenje izbornog procesa" može samo da konstatuje da konkretnih pomaka tamo gde je bilo najkritičnije još uvek nema.

"Pitanje revizije biračkog spiska je i dalje na dugom štapu, mediji su i dalje više posvećeni nekoj vrsti agitacije za vlast nego objektivnom informisanju javnosti, građani i dalje trpe političke pritiske, institucije inercijom zapravo omogućavaju da oni koji su činili izbornu korupciju i koji su činili krivična dela u vezi sa izborima budu i dalje nekako zaštićeni nekažnjivošću. dakle i dalje smo svedoci istih problema koji su postojali i ranije. nažalost takvi problemi ne mogu da se reše u mesec ili dva uoči izbora", kaže Pavle Dimitrijević iz CRTE.

Hipotetički, vladajuća većina bi mogla da kaže "evo, sad ćemo stvarno da prihvatimo i primenimo međunarodne preporuke". Realno to je često pričala a rezultat je i dalje nevidljiv.

"Meni je jako teško da dajem bilo kakave procene, zašto? zato što smo već na osnovu iskustva ko koje imala CRT, koje sam ja lično imao kao član Radne grupe krajnje nezahvalno govoriti šta i kako može da se uradi jer je najveća odgovornost upravo na vladajućim strukturama odnosno na vladajućoj većini. da prihvati standarde i preporuke ODIH-ra da ih implementira u svakom segmentu. Mi smo do sada videli da to ide jako teško", upozorava Dimitrijević.

Opozicija se dovoljno puta opekla o naprednjački izborni proces da sada izbore nije ni tražila. Kao rešenje nudi ono o čemu se u poslednjih četvrt vek u Srbiji govorilo ali se nikad nije desilo.

"Opet prelazna vlada, prelazna vlada, prelazna vlada. Što je njima važna ta prelazna vlda? Ja ću ponovo reći nije to prelazna vlada, to bi zaista moralo da se zove teleport vlada, zato što ta vlada ne prolazi nidokle, ne prelazi sa jedne starne na drugu stranu to je vlada koja treba u stvari da posluži kao mašina za teleport njih iz opoziicje u klupe ministara", rekla je Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije.

Po svemu sudeći lakše je bilo organizivati generalni štrajk i 24časovnu blokadu Autokomande nego stvoriti dovoljno jak pritisak za prelazno u kom neki vide rešenje.

"Prelazna vlada je ono što opozicija predlaže . Ja mislim da će Vučiću ta ideja biti prihvatljiva ukoliko se situacija još dodatno dramatizuje i pogorša za vlast, trenutno nismo u toj situaciji ili eventualno ukoliko to postane zahtev protstam, ali nisam siguran da li će to postati zahtev protesta", kaže Ivković.

U normalnim uslovima pad vlade bi bila udarna vest, u kriznim sporedan je događaj.

"Naprotsto ovo je sistem koji se ne može popraviti, ovo je sistem koji proizvodi krizu, ovo je sistem koji nas je doveo na rub neizvesnosti i opasnih događaja i ovo je sistem, i reži koji neprestano poseže za nasiljem. mi sve vreme vidimo da režim zapravo kupuje vreme, da će protok vremena sam od sebe rešiti krizu u zemlji a zapravo kriza postaje sve dublja", kaže Božović.

Predsednik Srbije je sam sebi odredio rok od deset dana da odluči da li će tražiti novog mandatara ili nove izbore. Predsednica parlamenta verovatno računa kad da zakaže sednicu pa da počne odbrojavanje roka od 30 dana roka za formiranje nove vlade.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Izbori ili nova Vlada?