Novi bojkot velikih trgovačkih lanaca zbog najviših cena hrane u regionu

Cene osnovnih životnih namirnica u velikim trgovinskim lancima postale su neuhvatljive. Svakog dana su nove, akcijske, bolje. Propali su trikovi u stilu "bolja najbolja i još bolja cena" jer je počeo drugi krug bojkota megamarketa. Tokom prvog kruga, 31. januara ostvarili su za trećinu manju zaradu nego inače. Tog dana građane je, Efektiva, udruženje potrošača, pozvala u bojkot.

"37 posto je bio pad prihoda. Četiri i po miliona su izgubili ovih pet trgovinskih lanaca. Nakon toga smo uputili javni poziv da se uradi nešto konkretno po tom pitanju dakle trgovcima dobavljačima državi i tako dalje nije usledila reakcija čak smo dobili informaciju da su neki trgovci podigli cene ne bi li valjda nadoknadili to što su izgubili na dan bojkota. I onda nakon toga smo pozvali potrošače na ovaj petodnevni bojkot. Dakle ako uspemo da ih i ovih pet dana smanjimo prihode za trećinu mislim da bi nakon toga mogli da pričamo o nekom uspehu tog bojkota i da očekujemo da će se nešto konkretno desiti", rekao je Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva".

Ako se uspeh prvog bojkota merio propašću trgovaca, propao je. U marketinškom smislu je uspeo. Akcija je bila promovisana na društvenim mrežama i pojedinim kablovskim televizijama

"To pokazuje da zapravo ova tema jeste ono što izrazito tangira građane i da su oni u velikoj meri se odlučili da se pridruže bojkotu i da tih dana ne kupuju u velikim supermarketima", kaže Aleksandar Milošević iz Nove ekonomije.

Iako je bojkot velikih trgovinskih lanaca zahvatio i Crnu Goru i Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju scenario fer cena nije blizu.

"To je zato što se radi jednostavno o jednoj vrsti složenog kroni kapitalizma iza koga stoji i Vlada i država i politike raznorazne politke. U kontekstu tih real politka stoji nešto što možemo nazvati dominacija privatnog tržišta. Radi se prosto o jednoj svezi privatnika, privatnih biznisa, vlasnika privatnih biznisa i političkih struktura. Tako da je u interesu i države i privatnika, dakle u njihovom je zajedničkom interesu da stanje na tržištu sa cenama bude takvo kakvo jeste", smatra Tomislav Tadić, sociolog.

Ipak, dodaje, svaku vrstu građanskog nezadovoljstva prema hegemoniji krupnog kapitala treba podržati, pogotovo kada taj krupni kapital potpuno izgubi vezu sa realnošću i potrebama običnog čoveka.

"Imamo izlaz u činjenici da ćemo trebati jedno vrijeme jednu perspektivu u kojoj će se te stvari mjenjati na način da će se kroz promjenu političke klime menjati ili fleksibilizirati ili humanijim činiti lokal privatnog tržišta", kaže Tadić.

U petak 31. januara, na dan prvog bojkota iznos ostvarenog prometa bio je oko 911 miliona dinara. Dan pre bojkota 1.334.431.914 dinara. Ali kada je bojkot kratkotrajan, takav je i efekat i to velike firme mogu da izdrže, pa cene ne spuštaju trajno. A ni građani ne mogu trajno da bojkotuju velike prodavnice. Ili mogu?

"Pitanje je koliko su građani zapravo spremni da budu toliko discipinovani. Dakle da vi sad odlučite da idete ni u jedan od pet velikih supermarketa neki duži period pa čak i tih pet dana da uopšte ne idete to je prilično teško ozvodljivo. Građani se vode prosto nekom akcijom i na nju su spremni da ulože određeni deo svog konfora. Pitanje je da li su spremni da ulože toliki deo svog komfora", pita se Milošević.

Postavili smo isto pitanje građanima.

"Hoću, sviđa mi se ideja. Po mom mišljenju to nije efikasno u smislu što ljudi imaju neke potrebe koje moraju da zadovolje ne taj dan, a onda koliko sam video u Hrvatskoj pojačalo se sutradan kupovina. Inače pa ima smisla, ali na dugoročno a ne za jedan. To je tih tih pet lanaca sigurno. Bojkotovaćete? (klima glavom) Bojkotovali ste i prošli put? I prošli put. Ja sam student idem na blokade i sve to i svaki put kad ima neki bojkot ispratim sve. Sa zadovoljstvom, kako da ne. Ljudi koji putuju oni kapiraju koliko nas ovde deru a oni koji su u ovoj konzervi oni nemaju neku referencu da vide koliko su ovde nenormalno skupe cene pogotovo u odnosu na naše plate. Tako da je frapantno da u nekom Parizu gde sam nedavno bio su neke stvari jeftinije nego ovde", kažu građani.

Stručni časopisi ovih dana pišu da kolektivni bojkot nije dugoročno rešenje za stabilizaciju inflacije. Potrebne su šire ekonomske mere ali i humaniji politički sistemi kojima ne idemo u susret.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Počinje petodnevni bojkot velikih trgovinskih lanaca – Jovan Ristić