"Nova Evropa u novom svetu'': Šta se dogovaralo u Tirani?

Predstavnici zemlja članica Unije i oni koji bi to hteli da budu - neki sa jasnijom evropskom perspektivom, neki sa nadom na aparatima - svi u Tiani.

"Verujem da postoji šansa da uradimo određene stvari i da ponovo probudimo, rekao bih i u Srbiji, nadu u evropsku budućnost, a i mislim da je bio vrlo racionalan, vrlo korektan, vrlo dobar razgovor sa evropskim čelnicima", kaže Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Iako po strani, nisu Evropljani zaboravili temu, u Srbiji aktuelnu obično u predizbornom periodu,

"Očekujemo normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Juče sam pričala sa predsednikom Vučićem i predsednicom Osmani da vidimo šta možemo da uradimo. Sledeće nedelje ćemo da vidimo kako da postupimo", kaže Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Više se na samitu "Nova Evropa u novom svetu'' pričalo o mogućnostima za završetak rata u Ukrajini. Predsednica Evropske komisije ponovila je nedvosmislenu podršku Kijevu, i da Unija mora da pojača pritisak na Rusiju sve dok predsednik Vladimir Putin ne bude spreman za mir.

"Da budem jasna - želimo mir. I zato radimo na sledećem paketu sankcija. Glavni elemenati ovog paketa biće sankcije za Severni tok 1 i 2, brodove ruske "flote iz senke", smanjenje gornje granice cene nafte i dodatne sankcije ruskom finansijskom sektoru, jer želimo mir i vreme je da se ozbiljno angažujemo po tom pitanju", kaže Ursula Fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Generalni sekretar NATO Mark Rute je u vezi s pregovorima Kremlja i Kijeva u Istanbulu rekao da je Putin pogrešio što je poslao niže rangiranu delegaciju i nije došao lično, ali je dobro što su Rusija i Ukrajina sele za isti pregovarački sto. Na samit, čiji je domaćin albanski premijer Edi Rama, nemački kancelar je poslao poruku u skaldu sa sloganom samita: jedinstvo, saradnja, zajednička akcija.

"Ovo je koalicija voljnih i odlučni smo da nastavimo da pomažemo Ukrajini kako bi se ovaj strašni rat okončao. Diplomatski napori koje smo do sada preduzeli nažalost su propali zbog nevoljnosti Rusije da napravi prve korake u pravom smeru. Ali nećemo odustati, nastavićemo i dobro ćemo koordinisati zajedno sa Amerikancima", kaže Fridrih Merc, nemački kancelar.

Što se Srbije tiče, predsednik ide u Moskvu, a zemlja isporučuje pomoć Ukrajini, samo što je Vučićevo prisustvo na paradi u Moskvi bilo vrlo vidljov, dok je slanje pomoći Ukrajini medijski bilo mnogo disketnije. Naša i neke druge ekipe, nisu uspele da na naznačenoj adresi pronađu mesto gde su bili Ministar za evrointegracije Starović, ukrajinski ambasador i ambasador Unije u Srbiji. Vrh države se hvali dobrom odnosom sa svima i izbegava da se previše zameri bilo Moksvi, bilo zapadu.

"Srbija nastavlja da balansira i ona prosto vodi tu poilitiku koju vodi od početka rata. Ona želi da bude dobra sa obe strane kako bi izvukla korist, pre svega od Rusije, što se tiče energenata, ali i od EU što se tiče njenih fondova", kaže Đorđe Dimitrov, Centar za evropske politike.

Svesni su toga i u Briselu i u Moskvi. Politička grupacija Socijaldemokrata iz Evropskog Parlamenta zatražila je od Evropske Komisije da hitno reaguje na prisustvo Predsednika Srbije Aleksandra Vučića na paradi Vladimira Putina u Moskvi, kao što je od svoje vlade zatražilo i 20 poslanika britnaskog parlamenta, iz istog razloga.

"On je imao, možemo reći jedno od gorih mesta, od svetskih lidera i nije bio toliko zapažen, recimo, predsednik Burkine Faso je bio na boljoj poziciji od njega, tako da su oni na neki način njemu pokazali šta misle o tome. Što se tiče Eu, naravno, svesni su i oni imaju još manje poverenja u Vučića, ne samo lideri u Briselu, već i države članice što je mnogo značajnije", kaže Dimitrov.

Da li je ovakva spoljna politika Srbije održiva, zavisi od toga šta su stvarni ciljevi onih koji je kreiraju. smatra Dimitrov.

Ako je poverenje partnera poljuljano, a vlast stabilna, bez naziranja drugih političkih aktera, diplomatija bez jasnog kompasa se nastavlja.

"Ukoliko je cilj vlade održavanje statusa kvo onda je razumna ova politika koju vodi država, ukoliko je cilj progres ka EU, evropske integracije, onda je ovo neodrživa politika i potrebna je promena vrlo brzo", kaže Dimitrov.

Promene, iako najavljivane, ne očekuju se uskoro na frontu u Ukrajini. Jedini pomak napravljen u pregovorima u Turskoj jeste što je dogovorena nova razmena po 1.000 ratnih zarobljenika.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Vučić iz Tirane "rešio slučaj Generalštab": Ko je rekao falsifikat?