Normalizacija odnosa Beograda i Prištine samo slovo na papiru

U Zubinom potoku je početkom nedelje odjeknula eksplozija iz pravca višespratne zgrade u izgradnji, gradonačelnik Izmir Zećiri rekao je da je objekat pripada bivšem gradonačelniku Stevanu Vuloviću. Svakoga dana na severu Kosova incidenti, hapšenja, prebijanja, eksplozije. Nekada dominantna Srpska lista uglavnom se ne oglašava, a kada to učini, po modelu beogradske matice, medije optužuje za egzodus. Od susreta u Briselu, češće su posete evropskih zvaničnika. Jedinu konstantu, kroz skromne domete, pokušava da pruži civilni sektor. Na jednom od događaja upriličenih u Beogradu bio je Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.

Izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin bio je juče prilično oštar prema kosovskim vlastima. Poručuje, Nemačka ne može da obavlja diplomatski posao za Kosovo. Naše prosleđivanje Nacrta statuta za ZSO je usluga za Kosovo.

„Mi mislimo da je dobar nacrt, to je nacrt kvinte i EU i mi želimo da ga prihvatite. Mislim da ste to mogli da uradite i još uvek mislim da se srpska politika možda ne bi bitno promenila ili ne, ali onda bi vas to odvelo u SE da ste ga poslali na Ustavni sud. U pitanju je politička volja da se zaista ide dalje sa uspostavljanjem ZSO, da ili ne“, kaže Manuel Saracin, izaslanik Nemačke za Zapadni BalkanPosle duže pauze, oglasila se i Srpska lista, koja u saopštenju tvrdi, da sve dok je opozicija u Srbiji i vlasti na Kosovu napadaju, to će biti najveći dokaz da ima podršku srpskog naroda i da u teškim vremenima radi u interesu svog naroda.

„Dok Šolak, njegov pajtos Đilas i Aljbin Kurti čine sve da Srba na Kosovu bude manje, Srpska lista je uz punu podršku predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju uspela da obezbedi stotine radnih mesta, kao i najnoviji paket finansijske pomoći za 5.000 nezaposlenih, za sve predškolce, osnovce i srednjoškolce, što je više od 23.000 lica koja će imati dodatnu podršku svoje države Srbije“

Dok Srbija gleda kako na Kosovu upadaju u kuće Srba i prebijaju nejaku starčad, a prištinska i beogradska vlast neće ni u Briselu za zajednički sto, organizacije civilnog društva sa obe strane, pokušavaju da nađu put ka tzv. normalizaciji odnosa. Jedan takav skup u Beogradu pod nazivom „Efektivna podrška civilnog društva procesu normalizacije“.

„Problem ne proističe od ljudi, veća sa političkih vrhova. Ljudi generalno na Balkanu prate ono što servira politika, a politika je u nekoliko zadnjih godina servirala mnogo toga negativnog što se naravno oslikava ne terenu. Mi možemo objasniti da se mi trudimo, da smo veoma praktični i da se nadamo da je ovo neki dodatan pospešaj političkim nivoima da se uozbilje i da počnu tu deklarativnu posvećenost dijalogu i normalizaciji i sprovode u stvarnosti“, kaže Senad Šabović iz Evropskog instituta za mir.

Poručuju da znaju kako obnoviti dijalog i pomeriti ga sa mrtve tačke, konkretnim merama na terenu.

„Dovođenje policajaca komandira srpske nacionalnosti sa juga, iz južnih opština na sever što je pre moguće, podizanja kapaciteta kosovske policije u smislu srpskog jezika, dovođenje kancelarije policijskog inspektorata Kosova na sever i jedan dijalog između vlade Kosova i Srba na severu, neformalni, nije to neka zamena institucija. Od povratka srpske zajednice u policiju Kosova, do izbora, do povratka u pravosuden organe, mosta u Mitrovici i sličnih stvari“, kaže Šabović.

„Ti projekti mogu biti razni ekonomski projekti kao recimo programi zajedničke saradnje u onim konkurentskim oblastima kroz spajanje biznisa u digitalnom sektoru, u zelenim industrijama, to može biti ciljano targetiranje i finansiranje projekata iz oblasti saradnje akademskih zajednica, naučnih instituta i kao vrlo važna podrška civilnom sektoru koji se bavi unapređenjem dijaloga kroz svakodnevni život građana“, rekla je Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Jedna od stvari koju predlažu da bi se dijalog nastavio jeste i svojevrsna ucena novcem koji bi iz evropskih fondova plana rasta stizao u zavisnosti od sprovedenih mera iz dosadašnjih sporazuma Beograda i Prištine.

„Sam plan rasta za zapadni Balkan podrazumeva integraciju regiona sa EU 8:49, 8:57 u oblastima kao što su pravosuđe, mediji i finansijsku podršku koja je vrlo ciljana i uslovljana tim reformama, dakle podršku koja iznosi 6 milijardi evra ukupno za ceo region, od čega su 4 krediti po povoljnijim uslovima, a 2 milijarde su namenjeni grantovi koji su na osnovu zasluga, odnosno na osnovu sprovedenih reformi svake od zemalja regiona“, ističe Đurica.

A od sprovedenih reformi zavisiće ne samo dijalog Beograda i Prištine i opšta stabilnost na Balkanu, tvrdi Đurica, već i napredovanje Srbije u poglavlju 35 koje je jedan od uslova za pristupanje evropskoj uniji.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.