Hoće li skočiti cene kvadrata ili ćemo samo mi plaćati više za istu cenu kada podignemo kredit, koliko i kada će nas taj skok "udariti po džepu" i ko je za to odgovor, neka su od pitanja u emisiji Među nama o kojima je novinar Danilo Mašojević razgovarao sa Radojkom Nikolić, urednicom magazina "Biznis i ekonometar" i profesorom Brankom Živanovićem sa Banarske akademije.
Živanović je rekao da u poslednjih nekoliko dana provejavaju vesti iz ugla regulatora međunarodnih institucija, i da polako dolaze signali da je vreme za oporavak referentnih kamatnih stopa, a time i stopa komercijalnih banaka, a zatim i stopa stambenih kredita.
„Situacija je vrlo džez. Na jednoj strani imate bankarski esnaf koji je čvrst u stavu da do takvih promena neće doći u skoroj budućnosti. Tu su predviđanja ključnih međunarodnih bankarskih institucije, između ostalih Komerc banke, koja dosta daje analize u poslednje vreme, da bankarski sistemi ključnih banaka u svetu imaju zakovane plasmane i pozicije na gornjoj margini plasmana u narednih 10 godina čak na 0,13. Pozitivnu zonu po njima pre 2005. do 2007. godine, Euribor, koji mi targetiramo, ne bi trebalo da uđe“, rekao je između ostalog Živanović.
Nikolić, vraćajući se na genezu priče, kazala je da je sve počelo 6. maja, kada je održana virtuelna konferencija u Firenci, i gde se obratila Kristalina Georgieva, direktorka MMF-a koja je rekla dve stvari o kojima je počelo da se priča u talasima sve do dana današnjeg.
„Prva stvar je bila da je počeo oporavak svetske privrede počeo, i da imamo dva motora razvoja svetske privrede, Kina, koja je u prvom kvartalu zabeležila rast od 18,3 posto i Amerika 6,4 i da ta dva motora dobro rade i da oporavak kreće brže, što znači da države sada moraju da počnu da smanjuju podršku privredi jer je pre toga bila stalna priča ‘dajte novac, podržite privredu da se ne propadne’. Njeno upozorenje je bilo smanjite mere podrške ali vodite računa da to smanjenje bude postepeno i oprezno da ne bi dovelo do bankrotstva mnoge koji su ugroženi. Druga stvar kao opomena jeste da može doći zbog ove pregrejane privrede do rasta kamatnih stopa i da taj rast može pogoditi siromašne zemlje u dugovima“, rekla je Nikolić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar