(Ne)zakonita online predavanja?

Tokom šest meseci političke krize studenti i njihovi profesori uglavom su funkcionisali u savršenoj simbiozi. Blokade su inicirali studenti, ali je većina profesora stala iza njihovih zahteva čineći da obustava nastave teče bez problema. Međutim, kako vreme odmiče utisak je da su pred profesorima bitne odluke i pitanja poput onog, kako akademsku godinu privesti kraju?!

Ponedeljak je obeležio niz sastanaka na beogradskim fakultetima sa sličnom tematikom-šta dalje? Najvažniji je održan na Saobraćajnom, kom su prisustvovali predstavnici studentskih plenuma sa jedne i rektor i njegovi saradnici sa druge strane. Odluka o vraćanju na redovnu, ili uvođenju onlajn nastave nije doneta, ali je dogovoreno da se takvi sastanci održavaju u narednom periodu, dok ne donesu određene zaključke. Pre održanih sastanaka, FON i Ekonomski fakultet u Beogradu već su doneli odluke o onlajn nastavi, iako se studenti oba fakulteta tome protive.

„Na FON-u se ne izvodi online nastava, nego je doneta odluka o tzv. asinhronom modelu što znači da mi treba da postavljamo materijale na online platformu i da studenti ukoliko žele mogu te materijale da skinu, pročitaju itd i da budemo dostupni u terminu konsultacija. Suštinski tu nema promena od onoga kako je bilo ranije mi smo i ranije ko je želeo mogao da postavlja materija i bili smo dostupni studentima za konsultacije uvek. Onda se postavlja pitanje zašto je takva odluka doneta i šta je trebalo da proizvede?“, pita se Vladimir Obradović profesor FON-a.

Obradović podseća da je od prvog dana blokada Beogradski univerzitet nastupao jedinstveno, a da je ovo prvi put da dva fakulteta samostalno, praktično iza leđa drugima, izlaze sa ishitrenim odlukama. Uz to napominje da većina fakulteta nije akreditovana za onlajn nastavu.

„Aktuelni Zakon ne poznaje termin onlajn. Ako uzmete zakon i pretražite reč onlajn ne postoji. Pominje se termin studije na daljinu, ali one kao takve moraju da budu akreditovane. Kaže se u zakonu vrlo eksplicitno nastava se izvodi u skladu sa onim kako je napisano u dozvoli za rad, dakle mi nismo akreditovani za studije na daljinu i samim tim je ovo pravno vrlo upitno“, smatra Obradović.

Paralelno sa sastankom na Saobraćajnom, održan je neformalni sastanak profesora i nastavnika na Pravnom fakultetu. Profesorka tog fakulteta Vanja Bajović kaže da je nametanje rešenja poput onlajn nastave bez dogovora sa studentima pogrešno, istovremeno ocenjujući da su blokade postale kontraproduktivne, jer ne vrše nikakav pritisak na režim. Kao adekvatno rešenje, Bajović vidi ideju štrajka uz minimum procesa rada.

„A to znači održavanje ispitnih rokova, ispitni rokovi bi ublažili blokade, svim studentima bi s dala mogućnost da održe ispite i mogućnost da se održi prijemni ispit. Zato što ta uredba iz 2003. po minimumu procesa rada o štrajku podrazumeva upravo to konsultativnu nastavu ispite i prijemne. Jedina mogućnost koja nama fakultetima ostaje jeste da stupamo u štrajk pojedinačno, svaki fakultet da stupa u svoj štrajk, s tim da bi se stupilo u štrajk treba da za tu odluku bude polovina zaposlenih“, kaže Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta.

„Ali ako vi ne možete da ostvarite minimum procesa rada zato što su studenti u blokadi, onda vi ne snosite odgovornost za to. Tako da bih ja ovoj vlasti imajući u vidu kakvu vlast imamo, tu igrala kao u baletu dvostruki korak, studenti u blokadi, profesori su u štrajku“, smatra Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije.

Prilog Teodore Pivljanin iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.