(Ne)očekivana pomoć Brisela studentima u Srbiji

Iako je borba neminovna, a studentski zahtev da se vanredni izbori raspišu legitiman, ne treba zaboraviti da će ta borba biti vođena u teškim i nefer izbornim uslovima, na šta podsećaju kako opozicija, tako i deo stručne javnosti. Kao ključni akter koji bi mogao da utiče na to da se ovoga puta održe fer i regularni izbori ukoliko vlast odluči da ih raspiše, spominje se Evropska Unija, posebno imajući u vidu ključne poruke evropske komesarke za proširenje Marte Kos, poput te da je ono što studenti traže, isto ono što od Srbije traži Evropa.

"Ono što sigurno možemo očekivati od različitih Evropskih aktera u narednom periodu jeste da neće doći jasan i eksplicitan zahtev za raspisivanjem novih izbora. To nije uobičajeno i nije u skladu sa nekim dosadašnjim praksama. Ono što je realnije očekivati jeste insistiranje na reformi izbornog zakonodavstva imajući u vidu da je to i do sada bio jedan od uslova koje je Srbija trebalo da ispuni u procesu evropskih integracija, a da je to posebno stavljeno u fokus nakon ovih izbora u decembru 2023. godine", rekla je Bojana Selaković, koordinatorka nacionalnog konventa o EU.

Ali upitno je, da li će vlast na to pristati ukoliko se plaši da će izbore pod takvim uslovima izgubiti, kaže Đorđe Dimitrov iz Centra za Evropske politike.

"Šansa za to je veoma mala već duže vreme oni to ne menjaju, čak i kada su bili u mnogo boljoj poziciji nego sada, oni nisu hteli da promene bilo šta konkretno, tako da je veoma mala šansa da će i sada oni zapravo želeti da se odluče na neki težak korak za njih i da prosto promene izborne uslove kako bi zapravo poboljšali izglede njihovih protivnika", smatra Đorđe Dimitrov, Centar za evropske politike.

I studenti treba da budu jasniji oko toga, da li žele izbore sa ili bez ikakvih promena u izbornom zakonodavstvu, kaže koordinatorka nacionalnog konventa Bojana Selaković.

"Ukoliko oni ispostave neke konkretnije zahteve povodom toga, to će biti prostor unutar koga će oni moći da ostvare jedan novi vid komunikacije pre svega sa evropskim akterima jer će se onda poklopiti njihovi interesi i onda će oni u toj vrsti dijaloga biti akter koji dobija i neku vrstu legitimiteta od strane EU. E to je onda situacija u kojoj bi vlast možda bila primorana da promeni taj svoj stav o izborima", ističe Selaković.

Upravo unapređenje izbornog procesa bila je i jedna od tema razgovora evropske komesarke za proširenje Marte Kos sa predstavnicima vlasti u Beogradu krajem aprila, tokom kojih je Kos pozvala na sprovođenje reformi i ispunjavanje obaveza Srbije, kako bi postala članica evropskog bloka. Na punu primenu preporuka ODIHR-a pozvao je u svom najnovijem izveštaju i Tonino Picula izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, a Dimitrov podseća i da je austrijska ministarka spoljnih poslova pružila podršku studentima na njihovom putu ka Strazburu. Sve to su kaže pokazatelji da je ton u EU sada drugačiji u odnosu na Srbiju, pa se može očekivati da pristici i u ovom slučaju budu pojačani zaključuje Dimitrov.

"Pogotovo sada kada imamo u vidu da je predsednik Vučić na putu za Moskvu i EU naravno ne gleda blagonaklono na tu njegovu posetu. Uz sve ostalo probleme koji postoje u Srbiji, sigurno će doći do većeg pritiska i većeg insistiranja Evropske Unije na reformama i na promenama", smatra Dimitrov.

Prilog Teodore Pivljanin iz emisije "Među nama" pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Hoće li oštriji tonovi Picule dati konkretnije poteze EU prema Srbiji?