0
Polaganje prijemnih nastavlja se danas i sutra - na Medicinskom i Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Oba prijemna biće organizovana na Sajmu - i time će se i okončati prvi upisni rok - na kojem je najveće interesovanje bilo za FON, Ekonomski i Pravni fakultet, a najniže za Fizičku hemiju i Poljoprivredni. I dok su uprave uglavnom zadovoljne brojem prijavljenih kandidata - ako se imaju u vidu okolnosti - mediji bliski vlasti prognoziraju gašenje studijskih programa, smanjenje budžeta, otkaze u nastavi i na kraju urušavanje akademske mreže u celini. Rangiranje kandidata biće poseban problem zbog uputstva ministartsva... Detaljno Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.
Podaci ovogodišnjeg upisa nove generacije studenata u Beogradu pokazuje kojim se karijernim profilima najviše teži: dok na Arhitektonski i Biološki želi više učenika nego što postoji mesta, na Geografskom, Učiteljskom, Fakultetu za fizičku hemiju i skoro za 1/4 manje na Poljoprivrednom. Medicinski, s druge strane, održava status željenog fakulteta:
„Interesovanje je nešto veće ove godine nego što je uobičajeno. Ohrabrujuće ili očekivano, s obzirom da se radi o Medicinskom fakultetu koji je najstariji I najveći u našoj zemlji. Ove godine imamo 1076 prijavljenih što je značajno više, u smislu da nekih 60ak studenata se više ove godine prijavilo u odnosu na prethodnu, tako da je to u okviru nekog trenda koji se kreće poslednjih desetak godina, ali je interesovanje nešto veće“, kaže Aleksandar Maliković, prodekan za nastavu.
Opredenjenja novih generacija šta da studiraju i statistički podaci zahvalni su za sociološku analizu:
„To ujedno znači da se u Srbiji nastavlja trend koji postoji već godinama i koji je temeljno određen sa dva važna faktora: jedno su demografska kretanja, što znači da je nama svaka generacija sve manja, sve manje kandidata može da se prijavi na upis, a drugi trend je da mi nemamo dobar menadžment u oblasti visokog obrazovanja“, kaže Slobodan Cvejić, profesor sociologije Beogradskog univerziteta.
Akreditacija se dele šakom i kapom, prihvatanje nekvalitetnih univerziteta na tržištu, pa i pozivanje stranih univerziteta, greške su u upravljanju visokim obrazovanjem, ocenjuje Cvejić. Pritom, Beogradski univerzitet pokazuje isti trend neujednačenosti u profilima odabira fakulteta, kao i prethodnih godina:
„Uzeću za primer Rudarsko-geološki fakultet koji je valjda jedini u zemji koji obrazuje te profile, ima katastrofalno lošu situaciju, od par stotina što bi trebalo da upiše ne prijave se kandidati, možda se u drugom upisnom roku to izbalansira, ali to je loša situacija i sigurno tu proizvodimo manje stručnjaka nego što je zemlji potrebno i što znači da će strane korporacije dovlačiti strane inženjere onda kad budu pravili dilove sa ovom našom korumpiranom političkom elitom“, kaže Cvejić.
Iako su i Filozofski i Fakultet političkih nauka u balansu broja mesta i upisanih studenata, postoje i profesori koji smatraju da je usled dešavanja prethodnih skoro devet meseci, ugled njihovog fakulteta srozan, što podaci ne potvrđuju:
„Blokade fakulteta, našeg konkretno koji ipak još uvek traju kako čujemo, strahovito uticale na opadanje ugleda fakulteta i zainteresovanost budućih i mogućih studenata da se na njega upišu. Udarac koji je zadat Univerzitetu u Beogradu, pre svega on nikada neće postojati onakav kakav je postojao. Ljudi koji su upravljali univerziteton su zloupotrebeili sve te slobode i prava da se poigraju univerzitetom kao političkim poprištem za svoju ličnu korist“, rekla je Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
Da će biti narušen kvalitet i pravičnost sistema visokog obrazovanja u Srbiji- tvrde profesori koji uzrok ne nalaze u blokadama – već u novom pravilnika Ministarstva prosvete za upis novih kandidata na fakultete. Prema njemu, prednost dobijaju oni koji prvi put upisuju bilo koji fakultet, bez obzira na njihov uspeh, dok se kandidati sa više poena, koji žele da promene fakultet ili studiraju paralelno, stavljaju na kraj liste. Do apsurdnih situacija je već došlo – kandidat sa 30 poena dobio je mesto ispred onog sa 85 poena.
„Nejasnoća proizilazi iz same odredbe uputstva za sprovođenje prijemnog ispita, odnosno prijema kandidata, a i neki smisao, ideja, šta je bio cilj ovakvog uputstva svima nama ostaje nejasan. Skrećem pažnju da nije bilo reči o ovakvom načinu rangiranja kandidata u vreme kada je izmena zakona donošena u martu, u vreme kad su fakulteti raspisivali konkurse za upis, tek kasnije nakon raspisivanja konkursa ministar pojašnjava da rangiranje treba na ovaj način da se vrši“, kaže dr Milena Đorđević, docentkinja Pravnog fakulteta.
Đorđević ne vidi niejdan razlog zašto bi, kako kaže, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković kažnjavao najbolje đake koji upisuju drugi fakultet u ili koji su se opredelili da promene svoj izbor fakulteta – navodi primere dvoje studenata sa Građevisnkog i Mašinskog koji su imali više nego duplo poena od onih ispod kojih su se na listi našli.
„Takvih primera ima jako puno, istakla sam dva u tom trenutku dostupna, ali meni od jutro zvoni telefon, zvala me je majka potencijalnog studenta na Ekonomskom fakultetu koji je ostvario 100 poena, prijemni i uspeh iz škole i nalazi se na dnu liste za Ekonomski, jer je prethodne godine već upisao drugi fakultet. Na budžetu? Potpuno je nevažno, dobro je pitanje, jer postoji zabuna u delu javnosti da se ovde radi o pokušaju drugog upisa na budžet, ne, nije to. Ne možete ni samofinansirajući student da budete po novim pravilima, iako imate 100 poena“, ističe Đorđević.
Neformalna grupa studenata oštećenih novim Zakonom o visokom obrazovanju navodi da je, uprkos brojnim upozorenjima i protestima studenata, većina fakulteta Univerziteta u Beogradu prihvatila novi način rangiranja kandidata, propisan izmenama Zakona, koje stupaju na snagu od školske 2025/26. godine. Preliminarne rang-liste Beogradskog univerziteta oečkuju se do 29. jula u 19 časova
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Prijemni ispiti po planu, neki na fakultetima, neki na Sajmu
