1
Osim prirode, katastrofu u BiH pomogao je i ljudski nemar. Kao jedan od mogućih uzroka tragedije u Jablanici, stručnjaci sve češće pominju ilegalne kamenolome, kao primer uklanjanja prirodne zaštite.
Stručnjaci tvrde da su bujične poplave najčešća prirodna katastrofa na svetu, ali mnogi ukazuju na ljudski faktor u njihovom inteziviranju. Organizacija „Karton relovucija“ ukazuje na ilegalne kamenolome u Bosni i Hercegovini, kao ključni uzrok za ovakve razmere katastrofe.
„Znam da se nije odlagao otpad i šut, i kad je krenula bujica sa tog kamenoloma krenuo je svo kamenje koje je otišlo po stanovništu i kućama, tako da mi smo upozoravali i pre par meseci kad je u Mostarskoj Beloj prema Savi, odvalio se komad brda u reku prilikom miniranja jednog kamenoloma i očigledno da to nije rađeno po nekim pravilima i zakonima. Mi smo još tad upozoravali na nelegalne radnje, i na uništavanje naše prirode“, rekao je Nedim Musić iz Karton revolucije.
Iako se odgovornost za kamenolome još istražuje, profesor Šumarskog fakulteta ističe da su ilegalni kamenolomi samo ubrzali prirodnu katastrofu.
„To što smo imali tragediju u Donjoj Jablanici, kad je pokretnuta i ogromna masa kamena iz lokalnog kamenoloma, to je sticaj okolnosti koji je intezivirao poplavu“, poručio je prof. dr Ratko Ristić sa Katedre za bujice i eroziju.
Osnovni faktor generisanja poplava je enorma količina padavina koja u jako kratkom vremenskom periodu je izlučila na slivove. Prema nekim informacijama, to je od 150 do 280 litara po metru kvadratnom, poplava je neizbežna.
Profesor Ristić upozorava da je i u Srbiji moguć sličan scenario ako se ne bude radilo na prevenciji.
„Moguće je i u Srbiji, ukoliko se jave padavine katastrofolnog visokog nivoa, kao one iz 2014. godine jer mi imamo jako mali nivo tih preventivnih aktivnosti, i od 2014. do danas dosta toga je sanirano posle poplava, ali nisu rađeni objekti koji služe za prevenciju. Država mora da poveća nivo sredstava, to je 40 do 60 miliona evra svake godine u te preventivne aktivnosti, opštine moraju da izrađuju kvalitetne planove za odbrana od poplava drugog reda“, upozorava Ristić.
Kad se dese bujične poplave, ističu stručnjaci, tad voda teče brzinom od 25 do 40 kilometara na sat, ima gustunu kao beton.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
3
0
BONUS VIDEO: Bujica nas je nosila, brat i ja smo se jedva izvuklli – Svedočenja preživelih u poplavamau Bosni