Najveća izlasnost na izborima u Nemačkoj od 1987. godine: Nemci se okreću konzervativnim i ekstremno desničarskim vrednostima

Najveća izlasnost u Nemačkoj od 1987. godine - 84,3 odsto Nemaca izašlo je na birališta. Prema izlaznim anketa Hrišćansko demokratka unija CDU, predvođena Fridrihom Mercom, u vodstvu je sa osvojenih 28,5 odsto glasova na vanrednim parlamentarnim izborima, dok je na drugom mestu ekstrmeno desničarska Alternativa za Nemačku AFD sa osvojenih 20 procenata koja je time zabeležila istorisjki uspeh. Socijal demokratska partija SDP dosadašnjeg kancelara Olafa Šolca, na trećem mestu sovojila je 16,5 procenata što je njihov najgori rezultat. Kreću kalkulacije:

"Još ne znamo da li će nam trebati jedan ili dva partnera, ali u svakom slučaju imaćemo mandat da vodimo vladu. Hvala vam puno na izuzetnoj podršci. Ceo štab stranke je uradio odličan posao proteklih nedelja i meseci. Hvala vam svima, a sada je vreme za zabavu!", rekao je Fridrih Merc, lider CDU.

"Čovek koga mnogi smatraju verovatno budućim kancelarom jednostavno je zbog činjenice da je njegova partija CDU, koja ga je nominirala, ubedljiva pobednica izbora. To zvuči za njih dobro, ali baš i nije zbog činjenice što su očekivali mnogo više. Oni su 30 posto plus, jer bi im to naravno garantiralo da sa snažnim mandatom krenu onda i u pregovore i da eventulano koaliraju sa jednim dodatnim aprtnerom kako bi onda i nova savezna vlada bila stabilna", kaže Srećko Matić, novinar DW.

Pitanja migracije, privrede ali i bezbednosnih rizika, sa jedne strane Antlantika, ali i sa druge, istoka Evrope, gde i dalje bukti rat, bila su glavna u kampanji. Uspeh AFD-a je očekivan, jer je njihov trend dosta stabilan već poslednjih nekoliko meseci. A politički centar, koji je dugo bio karakteristika stabilne nemačke demokratije, polako nestaje...

"U ovoj situaciji oko novih rezultata može se reći da su politički rubovi i sa desne i sa leve strane da su zapravo jači i od Unije CDU, CSU, da su puno jači od vladajućih socijal demokrata čak skoro tri puta veći ili jači od zelenih, a te stranek i na desnom i na levom rubu žele jednu sasvim drugačiju Nemačku, sasvim drugačiju u Evropii to je problem kako jačaju ti ekstremniji faktori u politici, to je manji politički centar, manje je jednostavno opcija za koaliranje i stvaranje novih saveznih vlada", kaže Matić.

Uspeh Alis Vajdel, predsednice Alternative za Nemačku pozdravio je osnivač IKS-a na svojoj mreži.

"Jutros kada sam uključila telefon, videla sam da sam preko noći propustila pozive iz Amerike, uključujući, između ostalih, Elona Maska koji mi je lično čestitao. Danas ću telefonirati, neću ovde da govorim sa kim, jer su neki od njih i dalje poverljivi, ali mi smo u komunikaciji, mi smo stranka u Nemačkoj koja je priznata u inostranstvu, koja je u razgovoru sa svim stranama i to uključuje administraciju predsednika Trampa u Vašingtonu", kaže Alis Vajdel iz AFD.

Alternativne veze i sa zapadom, ali i sa Kremljom nisu tajna - iz Moskve o novoj nemačkoj vladi obazrivo:

"Svaki put želimo da se nadamo trezvenijem pristupu stvarnosti, trezvenijem pristupu onome što bi moglo biti pitanje od zajedničkog interesa, između Rusije i Nemačke i obostrane koristi. Ali da vidimo kako će biti u stvarnosti", kaže Dmitri Peskov, portparol Kremlja.

Da li će socijal demokrate ući u vladu, nije izvesno. To su odluke koje će biti donete u narednim nedeljama i mesecima. Lopta jekod Fridriha Merca da traži dijalog i pregovara sa članovima SPD-a, poručuje dojučerašnji kancelar:

"Ovo je gorak izborni rezultat za Socijaldemokratsku partiju. Ujedno i izborni poraz. Ovo je rezultat od kojeg moramo zajedno da idemo napred. I zato želim da se zahvalim svima koji su nam omogućili da se toliko borimo proteklih nedelja i meseci. Ankete jednostavno nisu bile bolje. Ipak, socijaldemokrate širom Nemačke su aktivno vodile kampanju", rekao je Olaf Šolc, kandidat SPD-a za kancelara.

Pedeset i devet miliona ljudi imalo je pravo glasa, među njima i 200 hiljada Nemaca van granice. Mnogi stranci su glasali za AFD, među njima preko 80 posto srpske dijaspore. Njihovi glasači najviše su sa istoka, a uglavnom ih čine socijalno ugroženi i oni koji se žale na pogoršan životni standard, objašnjava naša dopisnica iz Nemačke. Koalicije CDU sa AFD-om, iako su obe partije konzervativne, neće biti:

"Njihova politika, politika unije nikako nije ukidanje evra i vraćanje marke, nikako nije prestanak podrške Ukrjaini i nikako nije za to da Nemačka izađe iz Evropske unije što su neke značajne tačke kojima se vodi upravo AFD. Tako da ta koalicija između AFD-a i Unije za sada nije moguća", ističe Deana Pavlović, dopisnica TV Nova iz Nemačke.

Najveća mogućnost jeste upravo koalicija Unije i CDU ili Unije i Zelenih o kojima se u nemačkim medijima spekuiše čitavog postizbornog dana. U toku predizborne kampanje, koja jeste bila dosta kratka i žustra, nije bilo rpeteranih govora o politici prema Balkanu.

"Bez obzira ko bude bio na vlasti, a to je definitivno Unija, odnosno da će novi premijer biti Merc, da se njegova politika najverovatnije neće značajno promeniti kada je pitanje iskopavanja litijuma u Srbiji, ali sve je moguće i videćemo šta nas čeka", smatra Pavlović.

Predsednik Srbije Aleksnadar Vučić izjavio je u decembru za nemački list Handesblat da će Nemačka biti jedina zemlja koju će Srbija direktno snabdevati litijumom, čime će se zemlja pozicionirati kao stub nemačke automobilske industrije. Formiranje nove nemačke vlade očekuje se do 20. aprila, na Uskrs.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Uspon desnice na izborima u Nemačkoj - Srećko Matić