1
"EU ne bira političare u Srbiji, već građani. EU može da sarađuje samo sa onima koji su na vlasti. Može da bude blagonaklonija ili ne, ali sarađuje sa vlastima. Nije interes EU da smenjuje režim u Srbiji. Ono što jeste simtomatično i ozbiljno, jeste da svi ambasadori u Srbiji ponavljaju jedno te isto - ne možete biti članica EU a da ne primenjujete zakone. Ako ne možete da primenjujete sopstvene zakone, nećete moći ni zakone EU.", rekao je direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, gostujući u jutarnjem programu "Probudi se" na televiziji Nova S.
Reč jutra u jutarnjem programu „Probudi se“, danas je imao direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi. Beširi se u razgovoru sa Nevenom Madžarević dotakao Srbije i odnosa sa Prištinom, komentarisao je odnos Srbije i Evropske unije, ali se dotakao i slučaja „Palma“ i afere podvođenja devojčica koji je ovih dana potresao Srbiju, a za koji navodi da je dokaz da je država uzurpirana.
PROČITAJTE JOŠ
Šta su novo doneli pregovori o Kosovu i Evrointegracijama?
„Predsednik je očigledno odličan u marketingu. Šestog oktobra prošle godine EU je predvidela investicioni plan za region, gde je predviđeno nekih devet milijardi evra koje će biti uložene u deset priroriteta, ili principa, a tri se odnose na avio saobraćaj i putnu infrastrukturu“, rekao je Beširi na početku emisije, komentarišući sastanke u Briselu.
„Tih devet milijarde bi trebalo da privuku privatne i javne investitore iz EU. Prvi deo ta ta tri princip imaju za cilj da povežu jug i sever, istok i zapad. Tu je i izgradnja brze železničke pruge Beograd – Skopje, sve do Grčke. Plan predviđa i unapređenje završetak autoputa Niš – Priština, unapređenje pruge do Hrvatske i druge vitalne projekte koji su od značaja ne samo za Srbiju, nego i region. Kako stoje stvari, očekuje se da se to desi do kraja 2024. godine. Istorija je pokazala da Srbija nije baš najbolja u apsorbovanju tih sredstava…“, objasnio je on.
Najveći problem je, govori, korupcija.
„Podsetiću vas da železnička pruga Beograd – Budimpešta, koja je započeta sa izgradnjom pre pet godina, a bila je planirala da bude puštena u rad u maju 2018. godine. Mi u ovom trenutku još nismo ni blizu završetka… To su drugi investitori, kineske kompanije su to radile kreditima koji su značajno nepovoljniji po Srbiju za razliku od onoga što dolazi iz EU. Ne postoji nikakva kontrola tih radova, ali je problem i korupcija.“
Da li je drugačije kada novac dolazi iz EU?
„Pored same obaveze da ispunite ono što ste obećali, postoji i veća doza kontrole tih sredstava. Ne postoji veliko poverenje u Srbiju da će ona najbolje iskorititi taj novac, pa postoji određena doza kontrole. Ono što je sve izvesnije jeste zahtev Evropskog parlamenta, jeste to da će novac koji dolazi kao poklon iziskivati ozbiljne zahteve kada su u pitanju demokratija, vladavina prava, reforma pravosuđa, sloboda, itd“, rekao je Beširi.
PROČITAJTE JOŠ
Je l bilo reči o vladavini prava i slobodi medija?
„Tri su glavna problema zašto je Srbija ovde gde jeste sada, a ne članica EU. Pored problema Beograda i Prištine, tu su dve velike teme na koje Srbija mora da obrati pažnju. Čak i da sutra rešimo pitanje Kosova, ostaju dva ključna problema našeg društva, a to su korupcija, užasno visok nivo korupcije i organizovani kriminal koji je u sprezi sa politikom. Ta dva problema ostaju, a ako se ne reše, Srbija ne može da napreduje ka EU. Ukoliko u takvim poglavljima nema dobrog napretka, sudovi postaju nezavisni i ne počnete da hapsite visoke kriminalce i ne raskinete odnos politike i kriminala, nećemo napredovati ka EU…“
„Hapšenje Belivuka se u EU ne percipira kao napredak. Ti momenti hapšenja visokorangiranih kriminalaca koji završavaju oslobađajućim presudama se u EU vide kao marketinški trik. Mogli su da poveruju u te stvari pre desetak godina, ali u poslednjoj deceniji, ne postoji u Srbiji nijedan slučaj visoke korupcije ili kriminala da je završio nekom presudom koju očekuju građani Srbije ali i EU.“
„Kada imate slučajeve koji su došli do javnosti, poput Jovanjice, helikoptera, Savamale, videćete jedan isključivi imenitelj – niko nije odgovarao. Verujem da se vernici u institucijama EU krste kada razmišljaju o Srbiji. Imamo Savamalu, udruženi zločinački poduhvat različitih organizacija koji su angažovali nekakve fantomke da ruše u centru Beograda u izbornoj noći. Ne možete onda da objasnite nikome da je Srbija pravna država. To je samo ono što je došlo do javnosti, ima mnogo drugih stvari koje ne dolaze do javnosti. Podsećam da Srbija pregovara sa EU i većina zemalja ima svoje ambasade ovde i oni redovno informišu svoje države i glavne gradove o tome kako funkcioniše pravosuđe u Srbiji.“
Šta EU radi, osim što detektuje situaciju u Srbiji?
„Imate dva nivoa. EU ne bira političare u Srbiji, već građani. EU može da sarađuje samo sa onima koji su na vlasti. Može da bude blagonaklonija ili ne, ali sarađuje sa vlastima. Nije interes EU da smenjuje režim u Srbiji. Ono što jeste simtomatično i ozbiljno, jeste da svi ambasadori u Srbiji ponavljaju jedno te isto – ne možete biti članica EU a da ne primenjujete zakone. Ako ne možete da primenjujete sopstvene zakone, nećete moći ni zakone EU. Mi smo i dalje najsiromašnija država i ne možemo da pariramo ni najsiromašnijim zemljama EU. Pitanje je kada će Srbija prestati da očekuje donacije i pomoći. Užasna korupcija je kriva što ne napredujemo onako kako se od nas očekuje. Dobar deo vlasti je ogrezao u korupciji.“
„Ako jedan koalicioni partner koji je optužen za podvođenje maloletnica u Jagodini, izađe na televiziju i kaže da bi bilo bolje da ga vlast zaštiti, da on ne bi rekao šta zna o različitim aferama… to nije pravna zemlja. To su ljudi koji su uzurpirali vlast i rade na sopstvenu korist. Skoro dve godine nismo otvorili nijedno poglavlje, ne radimo ništa povodom toga. Vlast i dalje hoće da kontroliše sudove i medije, a takva zemlja ne može da bude članica EU.“
„U Srbiji nikada nismo napravili konsenzus da postanemo članica EU. Nemamo mnogo kapaciteta za sprovođenja reformi ni u Prištini ni u Beogradu. Na Kosovu postoji veliko razočarenje jer Evropska komisija već duže vreme predlaže da Kosovo dobije status Belog Šengena. Evropski Savet o tome ne odlučuje dosta dugo. Građani Kosova, uključujuči i Srbe, ne mogu da putuju bez viza. Oni imaju slične probleme kao i mi u Srbiji, ali barem postoji konsenzus.“
„Ukoliko je non paper verodostojan, on podrazumeva autonomiju za četiri opštine na Severu Kosova i njihova sela. Podrazumeva da se hitno uspostavi zajednica srpskih opština, da SPC kontroliše svoju teritoriju, ali da i jedna i druga strana priznaju suverenitet druge strane, ali bez formalnog priznanja. Oni žele da i jedna i druga strana izgube, ali nešto i dobiju. To bi ubrzalo pregovore sa EU… Videćemo reakcije dokumenta u narednim danima. Suština je da se očekuje, po tom papiru, da već u februaru sledeće godine imamo pravno obavezujuć sporazum. Mislim da se trenutno pregovara tajno i da ćemo vrlo brzo videti šta se dešava“, zaključio je Beširi za „Probudi se“.
BONUS VIDEO:
