Podno tvrđave Maglič kod Kraljeva reka Maglašnica sliva se sa padina planine Stolovi. Na tom mestu voda se pije direktno iz reke, ako još znamo da u tom raju netaknute prirode ima i više vodopada ne čudi što Maglič vaćži za dragulj Srbije.
Ekipa jutarnjeg programa pokazuje vam deo ovog prelepog skrivenog mesta.
Tvrđava Maglič, svojevrsni srpski Kamelot, bezbedno je ušuškan u toplom zagrljaju centralne Srbije. Međutim, ono najinteresantnije u vezi Magliča nije sam njegov izgled ili lokacija, već njegov misteriozan nastanak, prenosi serbia.com.
Na 20 km od Kraljeva, nalazi se Maglič, veličanstvena srednjevekovna utvrda iz 13. veka, smeštena na samom vrhu brda, samo 100 m od klisure koju formira reka Ibar praveći oštru okuku oko podnožija brda. Nekada je samo jedan usamljeni karavanski put povezivao Moravsku dolinu i Kosovo polje. Danas se do tvrđave lakše može doći. Noću je čak i dobro osvetljena, pa privlači pažnju znatiželjnih vozača i prolaznika.
Posmatran odozdo, deluje nepristupačno, gotovo nedostižno, poput džinovske kamene krune na vrhu strme stene. Iako je Maglič samo jedan od oko 200 srpskih srednjevekovnih gradova (reč “grad” je tad korišćen kao sinonim za “tvrđava”). Ovaj zamak je preživeo nebrojeno mnogo ratova, ustanaka i buna, i za to može da se zahvali upravo svojoj nepristupačnosti. Ali i magli. On je zapravo i ime dobio zbog magle koja ga često obavija.
U srednjevekovnom periodu, Maglič nosio je titulu zaštitnika. Čuvao je celu Rašku, Žičku i Pećku patrijaršiju, i što je najvažnije manastire Žiču i Studenicu.
Maglič nije fascinantan samo zbog svoj bajkovitog izgleda, zbog okolnih pejzaža koji naprosto oduzimaju dah, ni zbog svoje značajne titule zaštitnika srca srednjevekovne Srbije, već zbog vela misterije koji obavija njegov nastanak. Ovu su tri “teorije” o nastanku Magliča i Doline Jorgovana.
Još od davnina, ljudi su prenosili legendu o Prokletoj Jerini, ženi despota Đurđa Brankovića. Priča(lo) se da je grad Maglič podigla Jerina, kao i da je narod mrzeo i prozvao ovim ne baš pohvalnim imenom. Tvrđava se i dan danas u narodu naziva Jerinin grad.
Čak i sad, ova tvrđava krije mnoge tajne. Istoričari i dalje ne mogu da utvrde tačno ko je obogatio dolinu Ibra belim i plavim jorgovanima koji cvetaju svakog proleća.
Jedna od teorija je da je jorgovane posadio kralj Srbije Uroš I, kako bi pokazao svoju ljubav prema katoličkoj kraljici Jeleni Anžujskoj kao i da bi se ova francuska plemkinja osećala kao kod kuće. U prvoj polovini 13. u dolini Jorgovana sagrađena je srednjevekovna tvrđava Maglič.
Postoji još jedno predanje o poreklu jorgovana, po kojem je njih zasadio sin kralja Uroša i kraljice Jelene. Kralj Milutin imao je već par brakova iza sebe te je hteo svoju treću suprugu da učini srećnom. Pošto je bila u pitanju maloletna ćerka vizantijskog cara Andronika, Simonida, Milutin nije želeo da ona odrasta nesrećna te je ukrasio celu dolinu morem jorgovana.
Maglič je 1979. godine proglašen spomenikom kurlture od izuzetnog značaja.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Na ovom izletištu velike vrućine gotovo se i ne osećaju, a temperatura je uvek pet stepeni niža nego u centru grada
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar