Na putu do leka protiv opake bolesti – Bojana Obradović i Ivana Banićević

Prof. dr Bojana Obradović bavi se obrazovanjem, radom sa studentima, kao i administracijom. Ona je mentor koji se posebno angažuje da se na pravi način poveže teorija i praksa, da se sve ono što se nauči i primeni, a mentorski rad joj je, kaže, izuzetno inspirativan jer mladi ljudi donose nove ideje, energiju, ali i novi, svež pogled na nauku. U Među nama ona otkriva ko sve čini njen naučni tim i kada je on nastao.

Šest žena radi u naučnom timu koji vodi profesorka Bojana Obradović na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Kažu da im je dobar timski rad veoma važan za postizanje rezultata, a da je za uspeh pored toga neophodna lična požrtvovanost, istrajnost, potpuna posvećenost poslu, radoznalost i spremnost za prihvatanje izazova. Grupa za biomedicinsko inženjerstvo na njenom fakultetu bavi se razvojem specijalnih bioreaktorskih sistema za gajenje ćelija i tkiva u uslovima koji imitiraju uslove u živom organizmu. Na TV Nova ona pojašnjava i kakvim je istraživanjima i eksperimentima je reč. U pitanju su vrlo zahteveni eksperimenti na kojima radite, a krajnji cilj je dolazak do novih lekova i metodama u izlečenju raka.

"Na taj način, cilj je da dobijemo nova saznanja o razvoju raka ali i praktične sisteme i metode koje ćemo moći da ponudimo faramceutsk industriji. Mi naša istraživanja sprovodimo u okviru evropskih i nacionalnih projekata", kaže Obradović

Od prvog januara prošle godine prošle godine počela su sa realizacijom dva projekta: evropski projekat programa Horizont Evropa pod nazivom “Rebone” i projekat Fonda za nauku u okviru programa PRIZMA pod nazivom “BioengineeredTumor” odnosno bioinženjerstvo tumora. O kakvim je projektima reč otrkiva Obraović i dodaje da male promene mogu imati veliki uticaj na društvo.

U komercijalnom svetu i za nauku je postalo važno i da je isplativa. Znamo da nauičnici nisu ljudi koji rade zbog novca, ali koliko je danas teško opstati i raditi i koliko država izdvaja za nauku svedoči ova naučnica.

Procenat naučnica u Srbiji je iznad Evropskog proseka, te Obradović komentariše da lli nam to govori da je sve u redu ili postoji i druga strana priče o neravnopravnosti. Za kraj ona otkriva koje osobine treba da poseduje osoba koja je poosvećena nauci i koji je najveći izazov u dosadašnjoj karijeri i sa kojim izazovima bi se mogli drugi mladi suočiti ukoliko se odluče za karijeru u nauci.

Ivana Banićević - studnet doktorskih studija otkriva kako je biti član jedog ovakvog tima i kakvadostignuća očekuje u svom radu. Od Istraživanja do primene nekad je dugačak put, te ova naučnica svedoči da li to njen posao čini zanimljivijim. Posle sati i sati u laboratoriji, ona pojašnjava kakav je osećaj kada se dobiju naučni rezultati i koliko su primenjiva otkrića u svakodnevnm životu i da li su kompanije zainteresovane za saradnju.

Ona takođe objašnjava kako koristite svoje sisteme.

"Naš protočni bioreaktor “3D Perfuse” imitira uslove u prokrvljenim tkivima tako što omogućava protok medijuma kroz porozan biomaterijal sa ćelijama i na taj način mogu da se gaje uzorci sa ćelijama veličine do 1 cm. Ovakav sistem je stoga pogodan za inženjerstvo tkiva npr. kosti (gajenje tkiva kosti u laboratoriji) ali i inženjerstvo tumora kosti gde bismo mogli da ispitujemo lekove. Stoga su naši bioreaktorski sistemi atraktivni za razvoj novih biomaterijala za implantate jer možemo da vidimo kako će se potencijalni implantat ponašati u uslovima kontinualnog protoka ili pri dinamičkim pritiscima i u dodiru sa ćelijama (npr. da li će ga one razgrađivati ili je materijal toksičan itd)", kaže Banićević.

Većina, se naukom ne bavi da bi zaradila veliki novac, te ova doktorantkinja otkriva gde je tu satisfakcvija, šta je motiv, te komentariše da li su timski rad ili pojedinačni uspesi važniji u karijeri.

Danas su dostignuća žena u nauci izuzetno cenjena i  sve više im se pruža sistemska podrška, pre svega sa ciljem da se što veći broj uključi u naučno-istraživački rad. Srbija je sa oko 40 odsto žena među naučnicima iznad evropskog proseka, a naša ekipa posetila je upravo jedan ženski naučni tim na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu sa željom da razgovaramo o mogućnostima i izazovima sa kojima se žene naučnice susreću tokom karijere, ali I o njihovim uspesima i planovima.

Ono što povezuje sve ove svestrane dame jeste nauka I želja da kroz naučna dostignuća doprinesu čitavom društvu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Nagrađene najbolje srpske naučnice: One pokazuju da je u Srbiji moguće živeti i raditi bez pritisaka iz senke stranačke pripadnosti