Može li vlast pritiscima da ugasi bunt prosvetnih radnika?

Mreža akademske solidarnosti i angažovanost, posle jučerašnjeg protesta danas je pozivala akademsku zajednicu da aktom građanske neposlušnosti istupi iz svih komisija i radnih tela Republike Srbije, njenih gradova i opština. Slobodni univerzitet u Nišu zatraži i od predsednika države i od svih organa vlasti da smesta prekinu kampanju nasilja protiv akademske zajednice uz napomenu da neće odustati od borbe. Pritisak na fakultete raste, zajedno sa njim i onaj za razbijanje studentkih blokada.

"Cilj je da vlast nađe nekakvo rešenje koje je rešenje iz njihove pozicije a to je da probaju da izađu iz svega ovoga što se dešavalo proteklih 4 ili 5 meseci štoi manje oštećeni ili neoštećeni i prepreka da se to desi jeste akademija pre svega studenti ali oni bivajući svesni da studenti uživaju veliku naklonost naše javnosti zapravo su odlučili da tu nekakvu oštricu sada sumere na profesore smatrajući da će na taj način prisiliti profesore da utiču na studente ne bi li se oni vratili n anastavu, s druge strane da će izazvati nekakvu vrstu podele između prifesora, da će nas na neki način isterati na čistinu", kaže Dalibor Petrović, Mreža za akademsku solidarnost i angažovanost.

Juče je na Trgu slobode u Zrenjaninu trajao studentski protest Veliki studentski protest. Ova borba nije borba pojedinaca, već svih nas poručili su studenti. Uz njih prvim redovima i njihovi profesori.

"Osim što smo dobili krompire, ali i to je okej. Mi podržavamo studentske zahteve i idemo do kraja. I nadamo se svi održivom rešenju za nagomilane problem eu društvu. Ne osećam fizički nikakve probleme, ali mogu malo i da smršam", kaže Vanja Kevrešan, Profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

Veza između prosvete i omladine više je nego očigledna. Uz nju su deklarativno i svi drugi pobunjeni ali realno malo je onih koji na toj vezi rade uposrno i solidarno kao što to čini IT zajednica. Ne mora, ali hoće.

"Mislim da smo negde svi svesni tog cilja zajedničkog i mislim da smo svesni da ova borba ako bi stala nemamo na šta da se vratimo i zato otud i energija i motiv i ljudi koji su sa nama u borbi i prsvetni radnici koji sve to izdražavaju , dovoljan su motiv da se ide dalje. Meni je žao što to ne uviđa, neki širi društveni konsenzus ne postižemo da se druga strukovna udruženja ne pridruže, ako ništa druga minimum je da javno podrže ljude koji su žrtvovali sve", kaže Gordana iz IT blokade.

Od bezrezrezvne logističke podrške studentima do organizovanja prikupljanja solidarne finansijske pomoći za prosvetne radnike koji su ostali bez plate.

"Mi smo svi u ovom pokretu ili udruženju ili grupi, mi smo svi i sa poslom i sa porodicama i sa malom decom i sa bolesnim roditeljima pa ne tražimo izgovore u takvim stavrima. Izgovore svako od nas bi mogao da nađe lako bez ikakvog problema zato mi j ežao što ljudi to ne uviđaju a mislim da je žrtva koju podnose prosvetni radnici ogromna i da shodno tome je tužno da se to ne prepoznaje i da ljudi nisu spremni da žrtvuju nešto makar mrvicu svog vremena i energiej da se pomogne", kaže Gordana.

Zajedno sa stepenom obrazovanja raste i intenzitet pritiska na prosvetne radnike, a tamo gde je Ministarstvo prosvete nadležno pokušaji da se razbijui blokade sve su češći i jači. Posle vanrednih inspekcija, disciplinskih postupaka, pretnji otkazima i smanjenja plata, na red je došla nova mera razrešenje članova školskih odbora i postavljanje novih. Spisak Gradskog veća grada Beograda sa predloženim smenama na više od 70 strana već se pojavio u javnosti. Srednje se, pogotovo one u glavnom gradu i dalje drže. Kao na primer Treća beogradska koja je 111 dana u obustavi nastave, sada i u onoj dvadesetčevoročasovnoj. Jer đaci preko svog parlamenta ne dozvoljavaju nastavu dok studenti ne kažu da su zahtevi ispunjeni.

"Kada je reč o dvadesetčevoročasovnoj blokadi oročeni smo na početak prolećnog raspusta, a kasnije će se i putem referenduma i putem plenarnog zasedanja razmatrati da li ćemo se venetualno vratiti formatu tih šestočasvonih blokada prisustvom u školi, da li ćemo nastaviti dvadesetčevoročasovne bokade i naravno odluka je i na učenicima eventualno da li ćemo doneti i neke druge odluke", kaže dvadesetčevoročasovnoj", kaže Stefan Marković, predsednik učeničkog parlamenta Treće beogradske gimnazije.

U osnovom obrazovanju od ove nedelje slika je drugačija, kao na primer u osnovnoj školi "Ivo Andrić" koja je među prvim proglasila blokadu. Podršku u zajedničkoj borbi za studentske zahteve i bolju prosvetu nastavnici ove škole sve vreme su dobijali i od roditelja svojih đaka i od direktorke. Posle deset nedelja potpune blokade od ponedeljka je škola počela sa radom. Opet, zajedničkom i većinskom odlukom kolektiva.

"Nikako nismo odustali, to moram reći i naglasiti, odustajanja nema dok se ne ispune zahtevi, mi se borimo na drugi način i to je jako važna poruka. Vratili smo se u školu od ponedeljka prvo jer smo mi nastavnici odgovorni i odgovorno radimo svoj posao , vratili so se i zbog inetersa dece jer oni treba da završe školsku godinu, što ne bi rekla da su odgovorni i ljudi koji rade u Ministarstvu prosvete jer smo im više puta slali mejlove da nam odgovore, da nam ispune zahteve, ni do dana današnjeg oni to nisu uradili. što ne znači da ne nastavljamo našu borbu, itekako nastavljamo, zajednički na nedeljnom nivou odlučujemo šta ćemo dalje", kaže Vera Stojanović, učiteljica OŠ "Ivo Andrić".

Na sinoć održanom prvom beogradskom zboru prosvetnih radnika jednoglasno je usvojen zajednički stav da - uprkos različitim oblicima delovanja - ostanu zajedno u borbi do ispunjenja zahteva. Kad se na svakodnevne pritiske doda direktno ugrožavanje egzistencija, pa još činjenica da jedini iz javnog sektora aktivno učestvuju u borbi studenata - prosvetarima nema ko šta da zameri.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Da li je štrajku prosvetnih radnika odzvonilo ili je samo poprimio drugi oblik?