Može li Srbija sledeće izbore da dočeka u fer uslovima za sve igrače?

Biće dakle novca da se sledeći izbori, kojih po svemu sudeći neće biti bar još dve godine, upriliče sa urednim biračkim spiskom koji je i u junu i decembru bio u magli. Tri dana trajaće međunarodna konferencija CRTE, teme: informisanje glasača, borba protiv dezinformacija, izborni inžinjering, rešenja za birački spisak- sve što je posao institucija koje već imamo. Izbori u Srbiji su česti, a što su češći, kvalitet im je sve niži, rečeno je na otvaranju događaja. Imamo li izbora - Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Izbore imamo toliko često da se i posmatrčka misija crta šali da je 4 meseca, koliko je prošlo od poslednjih, u apstinentskoj krizi. Drugo pitanje, na koje je teže odgovoriti, jeste da li imamo i izbora…

„Često se pitamo dokle može da ide normalizovanje neprihvatljivog, kolika terba da bude medijska pristrasnost, koliko da se povećaju pritisci na birače, koliko da budu zloupotrebljene institucije a da se mi građani sa tim ne pomirimo kao deo normalnog izbornog procesa. izbori nisu spektakl, birači, nisu statisti“, kaže Vukosava Crnjanski, izvršna direktorka CRTE.

Nova prilika da birači pokažu da nisu samo statisti u odlučivanju o svojoj budućnosti biće, prema najavi predsednika krajem 2026. ili na proleće 2027. godine. Ali ako se nešto ne promeni, veće su šanse da ponovo imamo slike autobusa koji dovoze glasače, spiskova van biračkih mesta, kupovine glasova i drugih hroničnih izbornih boljki.

„Ne može da se gubi vreme, ne mogu da se izbroni uslovi ostvaruju dva meseca pred izbore, danas, suta prekosuta se za to bori, a ne vidim taj entuzijazam kontinuiteta te borbe, a to je borba za demokartiju, ona je svakodnevna“, smatra novinar Boško Jakšić.

„U ovom trenutku ne postoji ni jedan sudski epilog koji bi sankcionisao brojne navodne o krivičnim dleima koja su činjena, ne govorim ovde samo o korupciji, o kupovini glasova, zastrašivanju, prebijanju psomatrača, govorim i o migraciji, nezakonitom preseljavanju birača unutar granica Srbije, ali i i uvozu birača iz drugih zemalja. ukoliko se njima ne budemo bavili, svaki sledeći izbori, kao što smo već videli prethodnim ciklusama, svaki novi su bili lošiji i lošiji“, ističe Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE.

Među glavnim izbornim uslovima – medijski pluralizam, od koga je Srbija daleko, dok gotovo sve informacije prolaze kroz isti filter.

„Mislim da se danas u Srbiji zna da je 90 posto medija provladinih, blizu vlade, ovako ili onako, preko telekoma, finansiranja, rema, i to nije dobro za demokratiju kao takvu, a pogotovo za izbore. Možda ljudi u Beogradu i Novom Sadu imaju malo više informacija, ali verovatno ljudi u ruralnim sredinama malo znaju šta se dešava u Beogradu, skupštini, politici, zato su njima mediji glavni način“, mišljenja je Marko Milosavljević sa Fakulteta državnih nauka u Ljubljani.

Na pitanje da li imamo izbora odgovor se može potražiti na fotografijama kolektiva Kamerades. O atmosferi neprekidne izborne kampanje kao festivala beskonačnih mogućnosti kroz izložbu – Biračko telo u prostoru.

„Ta čudna sintagma koju čujemo kada su izbori u toku, a zapravo znači neki prostor i vreme u kojem ti ljudi žive često imajući utiska da u životu nemaju niakvog izbora, a sa duge strane je stalno neka kampanja izborna u kojoj je narativ takav kao da je sve moguće“, kaže Radovan Kupres, kreativni direktor CRTE.

Fotografije nastale na protestima, ulicama, u napuštenim kućama, svakodnevnom životu, govore više i od samih izbora.

„Od depopulacije do političkih dešavanja i aktuelnih dešavanja, poput sklanjanja spomenika poobednika, u tom smilsu često su poruke simboličke, jer taj vezani pobendik izgleda kao da je zarobljen. često koristimo simbolizmom da fotografije nisu samo ono što opisuju, kao ova fotografija koja govori o tome da smo mi jedna haotična zemlja koja ne zna u potpunosti svoj političlki pravac“, kaže Marko Risović, fotograf foto kolektiva „Kamerados“.

O izgubljenom pavcu ne govori samo fotografija na kojoj socijalisti idu na zapad. Književna istoričarka Svetlana Slapšak političku situaciju u Srbiji naziva kapilarnom ohlokratijom – pojamom koji je uveo antički isoričar Polibije – u prevodu – vladavina ološa. Do toga su doveli, kaže, kršenje ustava, manipulacija medijima i socijalna nesigurnost.

„I sve to bez ikakvog oslanjanja na ideologiju, jedino na bazični, do kosti oglodani nacionalizam i na svakako originalni propagandni postupak – postavljanje celokupnog građanstva u položaj strpljivog slušaoca -psihoanalitičara jednog, zajedničkog sina-vladara“, kaže Svetlana Slapšak, književna istoričarka i antropološkinja.

U režimima, poput našeg, u kome gube samo samo opozicione stranke potrebno je jačanje civilnog društva, zagovaranje zakona i prisustva međunarodne podrške u međuizbornom periodu – onda kada vlast promišlja i planira načine manipulisanja voljom birača. To je recept koji su dali panelisti na konferenciji crte – kako do toga da zaista imamo izbora.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.