Mogu li žalbe zbog nemogućnosti pohađanja nastave u školama da slome prosvetare?

U 100 odsto srednjih škola u Novom Sadu ne odvija se redovna nastava, a u 95 osnovnih. U blokadi su i sve osnovne škole u Zrenjaninu, Užicu i Čačku. Koliko je osnovnih i srednjih škola od ukupno 1700 u nekoj vrsti obustave nastave, Ministarstvo prosvete i sindikati ne mogu da se dogovore. Sindikati kažu skoro sve, Vučić da od sutra sve ide kao po loju. Ali niti ide niti je išlo. I prethodno polugodište, naglo je prekinuto nedelju ranije. Još tad, u decembru, razbuktavali su se protesti koje je prosveta podržala i kojoj je prećeno otkazima i smanjivanjem plata. I i dalje mlate prstom.

"Informisani smo kao javnost u Republici Srbiji da su u petak prošle nedelje predate prve ustavne žalbe zbog povrede ustavom zagarantovanog prava na obrazovanje Ustavnom sudu Republike Srbije. Te ustavne žalbe koje su predate se tiču nemogućnosti održavanja pohađanja nastave u osnovnim školama, ali prema informacijama koje imamo. Početkom marta će biti biti predate ostale ustavne žalbe a koje se tiču srednjih škola i naravno fakulteta", kaže Ana Brnabić, predsednica Narodna skupštine.

"Mene ovde zbunjuje činjenica da predsednik i predsednica skupštine znaju o bilo kakvim tužbama, ne bi trebalo. Ali dobro možda su to neki njihovi poznanici i prijatelji neki ljudi kojima su objasnili kako to da urade pa pouzdano znaju da je neko uložio žalbu ili tužio", kaže Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.

U Čačku žalbe i tužbe ne komentarišu. Samo dobar pravac

"Nekako je prosveta uvek bila na klimavim nogama, međutim, naši bivši đaci, studenti povukli su onaj prvi pravi korak, tako da smo sada kada smo konačno uhvatili korak sa njima, mislim na pravom putu", ističe učiteljica Vesna Jerotijević, članica Unije sindikata prosvetnih radnika.

Put traje već četiri nedelje, a na kraju puta neće svi učenici imati jednake šanse, izjavio je predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, Dušan Kokot. On kaže da nije realno nadoknaditi izgubljeno gradivo kao i da postoje učenici u nekim školama koji svaki dan pohađaju nastavu dok velika većina to ne čini, tako da će šanse na prijemnom biti nejednake. Zbog toga, rekao je, fer bi bilo da se škola završi u martu.

"To je bila konstatacija na neki način na predlog koji je došao od roditelja u Novom Sadu. Ja sam rekao i tad da mi polako klizimo ka vremenu i ka trenutku kada nadoknade neće moći da reše problem za ovu nastavnu godinu. Ono što već sada postaje problem jesu male mature jer naprosto imamo situaciju da jedan broj učenika je konstatno u školi a veliki broj učenika ne ide na nastavu. Tu već dolazimo do nejednakih uslova i nejednakih šansi", kaže Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Inspekcije su već obišle škole u više gradova u Srbiji, čemu su se suprotstavili đaci i roditelji, pa su organizovali skupove podrške za prosvetne radnike.

"Roditelji su u velikoj većini uz nas, tj. podržavaju našu obustavu nastave zato što podržavaju i obustavu nastave koje organizuju njihova deca, naši učenici. Mislim da bi bilo jako licemerno da mi sedimo u učionicama po 45 ili 30 minuta sa nula učenika ili dvoje, upišemo nepostojeći čas, dobijemo za to platu a da je pritom nismo zaradili, kaže Dimitrijević.

O zaradi prosvetara Vučić Vučević i Brnabić kažu da će u februaru nastavnici dobiti platu po učinku: oni koji su radili sve vreme zaradili su punu platu, oni koji su radili polovično umanjenu, a oni koji nisu radili neće je ni dobiti. Ali, kažu nastavnici, otkako je polugodište počelo oni rade više nego tokom redovne nastave.

"Naš učinak je u najmanju ruku podjednak kao i kad držimo nastavu zato što mi ne igramo Čoveče ne ljuti se sa učenicima, nego se bavimo nekim stvarima koje njima šire znanje i obrazovanje", ističe Dimitrijević.

Po zakonu, dve trećine ispunjenih nastavnih dana čine važeću školsku godinu, a kako objašnjava Ana Dimitrijević, jedna trećina je pređena. Maturantima srednjih škola fali 43 dana do cilja i ako na primer sutra, sve krene, oni će završiti godinu u drugoj polovini marta.

"Ja ne znam čemu ova panika. I čemu ovolika žurba sad, a mi hoćemo i da nadoknadimo ako za to bude bilo potrebe. Mislim nama su prekinuli godinu mesec dana ranije i kada se Ribnikar dogodio, pa niko nije pričao o nadoknadi niti o bilo kakvom problemu. Oduzeše nam nedelju dana na kraju ovog polugodišta zbog bezbednosti. A sad smo odjednom bezbedni? A pre mesec dana nismo bili? Jel znate šta se dogodilo sa tom nedeljom? Nestala je iz školskog kalendara. Gumicom je obrisana. Tako da hajde da ne pričamo o tome ko krši Ustav, zakon i tako dalje", kaže Dimitrijević.

"Apsolutno postoji vreme da se nastavna godina privede kraju na valjan način ali je neophodno da u narednih mesec dana vlasti ispune studntske zahteve i na taj način okončaju ovu, sada već višemesečnu obustavu rada", ističe Kokot.

"Svakako ne zavisi od pojedinaca u nastavnom procesu već od institucija koje treba da obezbede nastavak školske godine", kaže Jerotijević.

Asocijacija škola u štrajku broji preko 15 gradova i njihovi uslovi koji treba da se ispune da bi krenuli da rade su: da se ispune studentski zahtevi, da se promeni zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja koji se direktno odnosi na poglavlje o štrajku prosvetnih radnika, da se obezbede uslovi za bezbedan početak drugog polugodišta ili nastavak školske godine i da se ispoštuju odredbe protokola iz 2023. godine.

"Sve su to pitanja za nadležne institucije i resorno ministarstvo koji su očigledno obustavili rad a ne pojedinci u nastavnom procesu", smatra Jerotijević.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Ko preti prosvetnim radnicima u Prijepolju?