0
A višedecenijski put ka EU odražava se na to kako mladi regiona o njoj razmišljaju. U Srbiji svega 40 odsto mladih veruje da bi uopšte trebalo da budemo u Uniji. Imaju li mladi Srbije, Albanije , Severne Makedonije budućnost na Balkanu, bila je jedna od tema o kojoj se raspravljalo u Dobračinoj ulici u Beogradu. Tamo je bila da čuje Dina Cepenjor, reporterka Dnenvika na TV Nova.
Svaka druga mlada osoba želi da ostane u Srbiji. Ako želi da radi, obeshrabruje podatak da je skoro 30 posto mladih nezaposleno. Ako želi da studira, obeshrabruju ljudi u crnom i šok bombe, jer nedavno je jedna pukla u Rektoratu u Novom Sadu. Ako želi da ode pa da se vrati, ne zna kome da se obrati za pomoć jer ona nije vidljiva. A nešto je i do samih mladih. Vazduh jeste.
„Srpski gradovi su jedan od najzagađenih na Balkanu“, rekao je Antonije Grujevski, arhitekta.
„Mladi kada odu na stažiranje oni sve uče osim samog staža. Solucija za to bi bila konkretno mentorstvo i liderstvo, neko ko bi ih vodio od početka do kraja stažiranja“, rekla je
Isidora Petković iz Inicijative mladih za ljudska prava.
„Pažnja naše i mlađe generacije je sve manja i manja i nekako se očekuje da sve bude na klik, a zapravo treba malo da se potrudimo da nađemo te informacije što mladi ne rade, samim tim nisu svesni ničega to bukvalno kao da ne postoji“, rekla je Natalija Žunić, apsolvent FPN-a.
„Rad parlamenta trebalo bi da prati inspekcija, u Novom Sadu bi to bila pokrajinska inspekcija koja ukoliko se desi neko kršenje pravilnika ili akta tog parlamenta ili fakulteta, treba da spreči to kršenje ili da ponavlja na primer izborni proces ukoliko je on bio nelegitiman, a inspekcija to ne radi, makar u našem slučaju to nije radila“, rekla je Mila Pajić iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Konferencija „Mladi sa Zapadnog Balkana između regionalne saradnje, dezinformacija i političke participacije“, održana je u Beogradu i predstavljeni su rezultati istraživanja 19 mladih istraživača iz Albanije, Severne Makedonije i Srbije iz šest oblasti: regionalna saradnja, evropske integracije, obrazovanje i zapošljavanje, migracija mladih, politička participacija i aktivizam mladih, kao i na temu digitalne i zelene transformacije. Oni imaju i rešenja za probleme i nadaju se da će ih institucije čuti. Jedan od problema koji su locirali je prebacivanje mladih sa univerziteta na tržište rada.
„Kancelarija za mlade je bitna zato što postoje ljudi postoje akteri koji prate dešavanja na nacionalnom i evropskom nivou i onda oni to donose u njihov grad i tako se mladi informišu šta je zapravo Briselski sporazum šta se tamo ešavalo i odvojalo na primer ali nijedan fakultet nema konkretnu saradnju sa kancelarijom, neko ko će doći i reći studentima vaša prava su ta i ta vi radite to i to. Nisam pronašla podatak da je u Srbiji to moguće, u Albaniji i Severnoj Makedoniji to već postoji“, kaže Petković.
Postoje i predlozi mladih koje je Vlada usvojila.
„Jedna od strategija je da mladi imaju dobre stipendije i da čak i oni koji su na samofinansirajućim studijama mogu da se projave za stipendiju, jedan od“, nastavalja Petković.
Jedan od poražavajućih podataka za Aleksandru Veljović, studentkinju FPN, koja je istraživala dezinformacije o evropskim integracijama u medijima, je da ako bi u Srbiji sad bio sproveden referendum, oko 40 odsto mladih bi se izjasnilo da je za članstvo, dok je taj broj u Severnoj Makedoniji oko 68 odsto i u Albaniji preko 85 odsto.
„Dezinformacija vezanih za evrointegracije u Albaniji nema uglavnom su to dezinsformacije neke druge prirode. Kada govorimo o Severnoj Makedoniji i Srbiji tu smo slični, kod nas je to izuzetno prisutno. 12:51
Odsustvo pomoći kad se odliveni mozgovi vrate mladi hoće da suzbiju“, rekla je Aleksandra Veljović istraživačica tima za regionalni saradnju.
„Bukvalno osamdeset posto naših ispitanika nije bilo svesno da ti programi postoje. I Vlada Srbije ima program i razne nevladine organizacije civilnog društva to su stvari koje nude ti programi i koje oni najviše žele a nisu svesni da oni postoje“, kaže Žunić.
Problemi na Univerzitetu u Novom Sadu, nastali su zbog zakona o studentskom organizovanju, kaže Mila Pajić. On daje visok stepen autonomije studentskim organizacijama a ne postoji kontrolni mehanizam koji bi proveravao na koji način se ispunjavaju procedure.
„Tako da je ideja naših preporuka da se zakon izmeni tako da konstituiše jedno kontrolno nadzorno telo koje bi pri svakom fakultetu bilo autonomno i birano sa različitih strana različitih tela pri fakultetu i da ono kontroliše rad parlamenta i izbore za članove studentskog parlamenta“, rekla je Pajić.
Mladi ne znaju zašto ali samo je prekinut program podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata“ na koji se u januaru ovde godine odazvalo oko 10 hiljada poslodavaca, a preko 13000 mladih se prijavilo.
„Podatak se sećam da je bio oko 60 odsto mladih koji su uspešno našli staž negde u periodu oko tri meseca od otvaranja platforme što je zaista odlična statistika“, kaže Petković i dodaje da vi nemate nijedan odgovor zašto je projekat „Moja prva plata“ stopiran, samo su preduzetnici prestali da budu deo te platforme i više nije postojala nijedna prilika.
Mladi se nadaju da će predloge regulativa koje mogu da budu uvedene na regionalnoj bazi, institucije čuti. Iako ih institucije često ostave bez odgovora, oni sami sebi stvaraju prilike, a država je sporija od njih.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO – Trećina ljudi u Srbiji oseća mentalne tegobe, četvrtina mladih bori se sa depresijom: Koliko vodimo računa o mentalnom zdravlju?
