Miša Brkić: Plate za prosvetne radnike ne idu iz džepa političara, već svih poreskih obveznika

Kao najvažnije teme u Davosu predsednik Srbije predstavio je leteće automobile i projekat EKSPO. Da li nam je baš to potrebno u trenutku i da li je to trenutno ono što je najbitnije kod nas, kad se ruše nadstrešnice na tek obnovljenim objektima i ginu ljudi.

"Svetski ekonomski forum uvek izaziva interesovanje javnosti i ugreje atmosferu u ovim zimskim danima. Nisam primetio slično ponašanje učesnika foruma kao što to predsednik Srbije koristi priliku da iz Davosa šalje neke poruke javnom mnjenju i domaćoj javnosti. Više bih voleo da od njega čujem neke konkretne teme i predloge. Svetski ekonomski forum uvek ima tri ili četiri eksluzivne poruke kude ide svetska ekonomija, šta će biti izazovi i kako će se oni rešavati. To je jedan ovogodišnji pogled na budućnost, a video sam da predsednik obećava da će naša zemlja ove godine imati tri i po puta veći rast od Evrope i sveta, malo čudna poruka. Ja razumem da treba homogenizovati domaće javno mnjenje ali baš na tako nekim neostvarivim ciljevima, mislim da je malo premnogo", smatra Brkić.

"Počeli smo da dogovaramo kupovinu najmanje tri letelice, a razgovaramo i sa našim kineskim prijateljima, koji su već dosta toga razvili i u nekoliko gradova imaju leteće automobile. Mi ćemo da žurimo da probamo da završimo do sredine 2026. sve što se tiče priprema i regulative, da bismo 2027. mogli da se vozimo letećim automobilima“, kazao je Vučić. Naveo je da Srbija na međunarodnoj specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027, čiji je domaćin, želi da pokaže „da je zemlja koja se najbrže modernizuje i koja najbrže raste u Evropi“. Sa kompanijom Arčer smo već potpisali neku vrstu memoranduma i napravili dogovor za Ekspo 2027. Mene je interesovalo da li mašina može da bude ugrožena ako naiđe jato ptica. Zaista ne može i mnogo je bezbednija od helikoptera“,

Gotovo svakodnevno nam predsednik iz Davosa šalje video razglednice i ohrabrujuće poruke o sjajnoj srpskoj budućnosti.

"Kad hoćete sa nekim da se upoređujete i takmičite, onda morate da pokažete od čega krećete. Modernizacija i rast Srbije u odnosu na Evropu je takva da koliko god brzo rastemo teško da ćemo narednih godina, da kažem dok traje mandat predsednika Srbije, osim ako ga ne proglase za doživotnog predsednika, stići Evropu. Daleko smo mi od svega toga, ono što je smešno za ozbiljne posmatrače je koristiti izložbu Ekspo 2027. za priče o modernizaciji Srbije. Ona nema mnogo veze sa modernizacijom zemlje, sve se uglavnom svodi na podizanje građevinskih objekata i učešće zemalja koje dolaze na tu specijalizovanu izložbu koja nema veze sa nekim ozbiljnim ekonoskim rastom" kaže Brkić.

Koliko su naši dometi u Davosu i šta je to sa čim bi predsednik Vučić mogao da se vrati sa Svetskog ekonomskog foruma. Naša delegacija je o litijumu vodila razgovore u švajcarskom Davosu sa RIo TIntom i Arapima. Brkić analizira da li se preko švajcarskog Davosa pitanje litijuma ponovo aktuelizuje ili je plan o litijumu sve vreme neizostavna agenda vlasti, kao i da li je predsednik dobio signal da bi dalja podrška Zapada mogla biti uslovljena nastavkom, pre dve godine, prekinutog projekta Jadar. Jedna od glavnih tema samita u Davosu su ekonomski razvoj, ali i veštačka inteliencija. Te Brkić analizira da li je veštačka inteligencija pretnja ili nova šansa.

"Dve ili tri ključne teme o kojima se razgovara u Davosu iz kojih ćemo i videti neke poruke i pouke je to da se razgovara o mogućnosti ekonomskog rasta koga ove godine u svetu neće biti, tako bar kažu ekonomisti koje je anketirao Svetski ekonomski forum, jedna od tema je da li je ekonomski rast vezan za modernizacije u tehnologijama, druga tema je kako će biznisi da se kreću i napreduju kroz nove tehnologije. Ako bismo zaokružili tu temu, mislim da je priče o veštačkoj inteligenciji i mogućnostima da se ona iskoristi za rast, treća tema je ulaganje u ljudski kapital i četvrta tema je ona koji godinama se provlači kroz Davos, a to je pitanje da li je moguć povratit globalizaciju kao svetski ekonomski proces i projekat i petak tema je ulaganje u zelenu tranziciju", kaže Brkić i dodaje da ono što bi bilo dobro da domaća javnost zna da je klasičan industrijski radnik završena priča .

Amerikanci su dali rok da Rusi izađu iz NIS-a do 25. febraura. Nadležne u našoj zemlji očekuju razgovori i sa Rusima o tom pitanju. Brkić objašnjava Kako bi to moglo da se reši i da li je moguće rešenje koje bi sve strane mogle da budu zadovoljne.

"Postoji opcija da NIS bude ponovo državni ili da građani kupe akcije ili da strana kompanije preuzme vlasništvo", kaže Brkić.

Gost "Probudi se" komentariše i da li će sa dolaskom Trampa Srbija morati da se distancira od Kine i njenih investicija, kao i da li se u tom smislu mogu očekivati intenzivniji pristisci američke administracije. Na panelu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu Vučić je izjavio da ne može da se odrekne ni 30 odsto kineskih investicija ni evropskih 65 odsto.

"Američki pritisak ne Kinu može da ide i preko Srbije", smatra Brkić.

Novoimenovani predsednik Amerike Donald Tramp odlučio je da prekine politiku zelene agende. Tramp je ukinuo Bajdenovu uredbu o prodaji e- automobila i to baš u trenutku kada je za jednog od najbližih saradnika imenovao Ilona Maska, vlasnika Tesle, inače najvećeg proizvođača električnih automobila u Americi.

"Otklon od zelene tranzicije u SAD-u ne znači prestanak proizvodnje električnih automobila", ističe Brkić.

Brkića komentariše koliko su protesti studenata pomrsili konce vlasti u Srbiji i šta bi najavljeni generalni štrajk mogao da donese Srbjij i da li je uopšte moguć.

"U političkom smislu generalni štrajk jeste jedno ozbiljno upozorenje vlastima da način na koji razgovaraju sa oponentima nije dobar. To je njima velika poruka i signal da nešto u svom načinu rukovođenje državom moraju da promene. Ono što mene zabrinjava, jedan detalj vezan za aktuelni štrajk prosvetnih radnika su izjave političara da će im ukinuti plate. Ja bih razumeo da političari iz svog džepa daju plate prosvetnim radnicima, a onda kažu nećemo više zato što vi štrajkujete, to može samo u privatnim školama. U državi to nije moguće jer je to novac svih poreskih obveznika i način na koji se vlast ophodi prema štrajkačima je neprimeren", zaključuje Brkić.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Burna sednica odbora za obrazovanje, bila i Brnabić