0
O značaju današnjeg datuma za Srbiju i o ulozi naše zemlje u Prvom svetskom ratu u jutarnjegm programu "Probudi se" razgovarali smo sa MIlošem Vojinovićem, naučnim saradnikom Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.
Danas je Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Za one koji ipak ne znaju da Vojinović je objasnimo zbog čega je ovaj datum toliko važan i zašto ga obeležavamo.
Iako već decenijama velike sile koje su izašle kao pobednice u Prvom svetskom ratu obeležavaju 11. novembar kao Dan primirja, Srbija ovaj dan praznuje od 2012. Zbog čega je tako pojašnjava on.
„11.11. dogovoren je prekid rata, u Beogradu je potpisa dva dana kasnije“, rekao je Vojinović.
Prema procenama u svetu je u Prvom svetskom ratu ukupno stradalo oko 16.500.000 vojnika i civila, a oko 21.000.000 bilo je ranjeno. Srpski narod našao se u taboru pobednika, a njegove žrtve bile su procentualno najveće u odnosu na sve zaraćene strane. Srbija je izgubila oko 1.245.000 ljudi, što predstavlja oko 26% tadašnje populacije Kraljevine Srbije. Određena mesta u Srbiji su tokom rata skoro prepolovljena, kao što je Šabac, gde je poginulo 42% stanovništva. Veruje se da je stradalo 53% muškog stanovništva. Ljudske žrtve, iako najdragoceniji, nisu jedini gubitak. Kraljevina Srbija je tokom rata izgubila više od 50% nacionalnog bogatstva. Iako pobednik, Srbija je iz rata izašla sa ogromnim i, slobodno se može reći, u sledećim decenijama teško nadoknadivim gubicima.
O čemu je najvažnije govoriti – o broju žrtava, o stradanju, svesti o pravoj strani koju smo izabrali i kako se danas ophodimo prema svemu onome što je srpska vojska uradila, objašnjava naučni saradnik Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.
Napadom Austrougarske na Srbiju 28. jula 1914. godine,pre 110 godina, počeo je Prvi svetski rat. Vlasti Dvojne monarhije iskoristile su tragičnu pogibiju prestolonaslednika nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije vojvotkinje Hoenberg, u Sarajevu na Vidovdan, 28. juna 1914, da optuže Srbiju da navodno stoji iza atentata.U Beču je zapravo dugo tražen prikladan moment za, kako su verovali, konačni obračun sa Srbijom. Atentat koji su izvršili mladobosanci uzet je otuda kao opravdanje za rat.
„Jedan rat je bio između Srbije i Austrougarske, a sa druge strane je bio sukob velikih evropskih sila“, pojasnio je Vojinović i osvrnuo na to šta su uzroci izbijanja Prvog svetskog rata i sa li je pojednostavljeno gledati na taj sukob samo kao na posledicu pucnja Gavrila Principa u Franca Ferdinanda ili su dublji uzroci izbijanja ovog svetskog sukoba.
Kad sa ove istorijske distance gledamo tu odluku – da li je bila greška formiranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca?
„Posmatrajući svet u tom trenutku bilo je racionalno stvaranje Jugoslavije“ odgovorio je Vojinović.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO – Dan primirja „zamenio“ Dan Republike: Prava prilika za za mini odmor
