Milojko Arsić: Srbijagas neće moći da vrati dugove zbog niže cene gasa

Komentarišući inflaciju u Srbiji danas, profesor ekonomije Milojko Arsić kaže da u pitanju umereno visoka inflacija koja je slična i u drugim evropskim zemljama, što prema njegovim rečima znači da "postoji neki opšti zajednički uzrok"."Posledica ovakve inflacije je smanjena realna vrednost plata, penzija, socijalnih primanja... Na primer, ako nekome plate nisu menjane u prethodnih godinu dana, njihova realna vrednost je sada smanjena za oko 10 odsto, a oni čije plate nisu menjane od početka godine - njihova realna vrednost je smanjena za 4-4.5 odsto", objašnjava Arsić.Što se tiče pitanja da li bi trebalo povećati plate u Srbiji, Arsić kaže da se dinamika povećanja cena i plata razlikuje svuda u svetu."Kada postoji inflacija, cene rastu svakog dana ili svakog meseca, a plate se menjaju obično jednom ili dva puta godišnje, češće od toga se ne menjaju. Plate se dakle ne menjaju nigde na mesečnom nivou osim gde postoji hiperinflacija", kaže on i dodaje da je Srbija trenutno veoma daleko od hiperinflacije."Mi smo jedna od retkih zemalja, možda jedina u svetu, koja je u 20. veku imala dve hiperinflacije. Nešto smo naučili iz toga", dodaje Arsić.On se slaže da je otprilike 2/3 inflacije "uvezeno", a naša država, prema njegovim rečima, uticala je na preostalu trećinu potezima donešenim za vreme pandemije."Mi smo verovatno uticali time što smo u periodu pandemije koronavirusa imali veliku fiskalnu ekspanziju. Mi smo se hvalili njome jer je ona zaista sprečila veliki pad bruto domaćeg proizvoda i podstakla relativno brz oporavak privrede. Ali druga strana toga jeste da je ona uticala da potražnja raste brže od proizvodnje, odnosno od ponude. Tako da i u Srbiji postoji neravnoteža između dohodaka koje ljudi imaju i proizvodnje", kaže Arsić i objašnjava da inflacija predstavlja način da se dohodci usklade sa nivoom proizvodnje.Upitan zašto je protiv zamrzavanja cena, Arsić odgovara:"U Evropi su cene energenata porasle za oko 40 odsto, u Srbiji za oko 5 odsto. To u stvari ne predstavlja preuzimanja troškova na državu, nego preraspoređivanje troškova između građana i tokom vremena. Nemačka i baltičke države su potpuno podigle cene energenata i prevalili to na one koji troše energenete. Ni to nije najbolja politika, ali šta smo mi uradili zamrzavanjem cena? Mi smo formirali gubitke u preduzećima kao što su Srbijagas i Elektroprivreda Srbije - i ti gubici će najverovatnije biti pretvoreni u javni dug, koji će plaćati građani kao poreski obaveznici".Primer, račun za infostan 10.000, da je ispraćen rast cena bio bi 14-15.000. Šta se sada dešava?Kako dalje objašnjava, Infostan, koji bi sada trebalo da poskupi za 40-50 odsto, ne poskupljuje za građane iako su troškovi za Srbijagas poskupeli, što znači da Srbijagas prodaje gas po nižoj ceni nego što ga kupuje."Gubitke snosi Srbijagas, a država daje garancije za kupovinu gasa od Rusa. Ali Srbijagas neće moći da vrati taj dug zato što prodaje gas po nižoj ceni nego što kupuje. Tako da će država, kao što je to i ranije činila, preuzeti te dugove od Srbijagasa, i onda će građani kroz poreze da isplaćuju te dugove. Umesto da plaćaju potrošači, građani i privreda, cenu gasa ili struje plaćaće poreski obaveznici", zaključuje Arsić u večerašnjem Pregledu dana.Pogledajte celo gostovanje profesora ekonomije Milojka Arsića u emisiji Pregled dana: 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milojkoarsiprofesorekonomskogfakulteta-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3673259"]Bonus video: Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=daliinakojinainnarodnabankasrbijetitigraaneodinflacije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3207482"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram