U Briselu će sutra biti održan samit Evropska unija i Zapadni Balkan, a takav sastanak donosi mnogo pitanja i nedoumica, a malo i nejasnih odgovora. Od šest pozvanih lidera trojica su tek danas odlučila da se pridruže i to trojica možda i ključnih lidera koji su glavni protagonisti "Otvorenog Balkana", predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Albanije Edi Rama i predsednik Severne Makedonije Dimitar Kovačevski. Zapadni Balkan je u ovom trenutku pao u drugi plan u odnosu na Ukrajinu i Moldaviju i interese Evropske unije. O tome u emisiji "Među nama" govore diplomata u penziji Zoran Milivojević i Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

„Ja ne pamtim da je neko na ovakav način, grupnim odgovorom reagovao na ovakvu vrstu samita. To se uvek unapred znalo da će se ići i bilo je u kontekstu aktuelne politike i interesa nesporno. Ovog puta se stvar promenila jer su na dnevnom redu druge teme i Zapadni Balkan je u ovom trenutku u drugom planu. Dominiraće tema rusko-ukrajinskog sukoba i geopolitički i geostateški interesi Evropske unije u ovom trenutku. Pitanje u Ukrajine i pitanje stava i odnosa, ne samo Evropske unije već celog Zapada prema tom pitanju“, rekao je Milivojević.

Druga stvar je, kako kaže, da neće biti nikakvog pomaka što se tiče ove tri države koje idu sad u paketu.

„Mislim da je to jedna poruka kojom želi da se da do znanja da u budućnosti treba ‘Otvoreni Balkan’ tretirati kao nešto što je svojevremeno bila Višegradska grupa,  dakle grupa zemalja koja nastupa zajedno“, objašnjava on.

Ovo je pionirski posao, kada je reč o državama „Otvorenog Balkana“ i afirmacija kao instrument, kao jedna lobi grupa zemalja koji imaju isti interes prema jednom cilju i da se u EU podigne lestvica uticaja kada su tri zemlje, a ne jedna po jedna, objasnio je ovaj diplomata u penziji.

„Zajedno je ključna reč u Evropskoj uniji i to je zajednica država koje zajedno nastupaju. To je reč koja ne smeta evropskim ušima. To nije prvi put da balkanske zemlje nastupaju zajedno. To što se konsultuju zemlje regiona niko ne bi trebalo da im uzme za zlo. Konsultovali su se nezadovoljni rezultatima tog zajedničkog samita sa liderima EU, Albanije i Severne Makedonije da započne pregovore i da krenu tim putem ka članstvu u EU već jednom i Srbija koja je znala da neće biti otvaranje klastera. Pojačan je utisak da prioritet nisu države Zapadnog Balkana koje su ne samo geografski i kulturno, već i ako hoćete na svaki drugi način vezane za EU, nego je fokus na Ukrajini kojoj se obećava status kandidata, kao i Moldaviji. Mene čudi da tu nije ubrojana i Gruzija“, objasnila je Nataša Dragojlović.

To što se daje status kandidata zemlji koja je u sred rata je malo neobično i Moldaviji koja nije država koja je nešto uradila više, sve je to konfuzno, objašnjava Dragojlović.

Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram