0
Sve oči trenutno su uprte u Rusiju, odnosno Vladimira Putina, koji gomila vojsku uz granicu sa Ukrajinom dok se kvote za invaziju širom sveta kao u kladionicama spuštaju i podižu. O tome šta bi jedan takav scenario značio za ondose Rusije i NATO kao i naravno Rusije i Amerike večeras su za emisiju "Među nama" govorili politikolog za međunarodne odnose iz organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić i novinar Slobodan Samardžija.
„Po meni je ovo ipak samo zveckanje oružja“, odgovara novinar Slobodan Samardžija na pitanje da li je cela situacija „zveckanje oružja“ ili zaista postoji realan strah da preraste u nešto veće i ozbiljnije.
„Jer bilo šta ozbiljnije da se dogodi dogodilo bi se u Evropi, koja se uopšte ne pita o tome šta treba da se desi u vezi sa Ukrajinom. Amerika je jednostavno tu preuzela ulogu a pri tome Amerika neće da se bori sama u Evropi. Prema tome, to je samo zveckanje oružijem. Do velikog sukoba ne može da dođe, može da dođe do provokacija. Sve ostalo je, po meni, više želja medija da se nešto dogodi nego što zaista može“, objašnjava Samardžija.
On smatra da ako dođe do nekih sukoba, oni će sigurno biti manjih razmera.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ali do velikog rata ne da ne može da dođe, nego se jednostavno nikome ne isplati da ratuje“, kaže novinar i dodaje:
„Sama činjeniaca da Amerikanci zameraju Rusima što gomilaju svoje granice vojnicima… Ali NATO je tu. Prema tome, to je potpuno besmislena priča“.
Politikolog iz organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić kaže da Rusija ima interes da na različite načine destabilizuje Ukrajinu još od 2014. godine, kada su ukrajinski građani odlučili da njihova država skrene ka proevropskom kursu i izabrali jednu a zatim i drugu proevropsku vlast.
On naglašava da smo tada, 2014. godine, imali vojnu akesiju Krima kao i sponzorisanje ruskih separatista u Logansku i Donjecku.
„Ovo je samo kontinuitet tog pritiska na Ukrajinu zato što je ona druga država u Evropi po teritoriji i sa 40 miliona ljudi osma po broju stanovnika, pored toga što se graniči sa Rusijom. U interesu Rusije je da spreči da ova država bude članica NATO. Jedan od razloga zašto je baš Krim aneksiran je da bi se sprečilo da vrlo važna luka Sevastopolj postane NATO luka“, objašnjava Milić.
Kako on kaže, ideja je da se, s jedne strane, „dalje destabilizuje Ukrajina u njenim reformana i proevropskom putu, a s druge strane, da Rusija kroz ovaj vid pritiska na Zapad i stvaranja ovih problema dobije ustupke za sebe u drugim državama u njenom najbližem okruženju, s obzirom da se to okruženje u suštini svelo na prozapadne države, osim Belorusije, gde smo imali krizu režima Lukašenka, koji je sad stabilizovan zahvaljujući ruskoj pomoći naravno.
„Da li će doći do same intervencije ili ne, pretnja kada imate 100.000 ljudi na granici je pretnja kao kada neko uperi pištolj u vas. Da li će opaliti ili neće, pretnja postoji“, kazao je politikolog Dimitrije Milić u emisiji Među nama.
Cele gostovanje možete pogledati ovde:
Bonus video: Anketa sa ulica ukrajinskih sela i rovova o razgovorima Putina i Bajdena
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
