Marš na Drinu studenata i maturanata: Da li su litijum i studentski zahtevi sada deo jedne borbe?

Počelo je usred leta, kada je postalo jasno da je stopiranje projekta litijum bilo farsa. A onda je dva i po meseca kasnije obnovljena nadstrešnica ubila 16 ljudi. Dve borbe u petak su objedinjene u Loznici, Marš na Drinu počeo je ujutru u 11 i trajao je do 11 uveče. Ceo dan je tamo bio i naš Đorđe Mijailović, reporter Dnevnika na TV Nova. On nam prenosi da su se slili u Loznicu studenti iz svih krajeva Srbije, te saznaje hoće li i nadalje litijum i studentski zahtevi biti deo jedne borbe?

Domarširali su na Drinu iz cele Srbije, studenti, pešaci, oni koji su biciklirali do Strazbura, profesori nastavnici, veterani i seljaci koji u ovom kraju godinama već brane svoja imanja od rudnika. Zajedno u komemorativnoj tišini kojom je skup počeo, zajedno u pravljenju buke koja je usledila, zajednuištvu su pomogli i dobri domaćini zbog kojih iz Loznice niko neće otići neposlužen hranom i pićem. I teško da će neko otići a da nije čuo vatreni govor jednog od studenata kojeg Srbija pamti sa pešačenja ka prethodnim gradovima u kojima su se održavali protesti. Na Dan pobede nad fašizmom ovaj student Fakulteta muzičkih umestnosti zapitao se da li je fašizam zaista pobeđen.

„Porazićemo ih, kao i mnoge koji su u prošlosti pokušali srpskog seljaka i domaćina da pokore. Taj seljak treba svima da nam bude primer – u glavi inat, u srcu hrabrost, u duši ponos, a na licu ono što se zove obraz. Ko onda može protiv takve sile“, kaže Nikola Marčetić, student.

A studentskoj sili i u Loznicu su došli da poštovanje iskažu i njihovi profesori. Profesorka Ljiljana Tomović sa Biološkog fakulteta zahvalila se studentima koji su pre nekoliko meseci zaustavili svoj život, svoje studiranje i učenje, shvativši da ne mogu više da žive u zemlji koja ne poštuje istinu, pravdu, slobodu, nauku i prirodu.

„Zajedništvo su nam preneli i studenti, oni su obrisali sve one mržnje, sve one granice, svo ono nerazumevanje između različitih grupa ,različitih nacija. Od Subotice do Surdulice, od Novog Sada do Novog Pazara, Niša, Kragujevca i Beograda, sada i Loznice. I zato sada sa studentima stoje i poljoprivrednici i radnici i nastavnici i svi dobronamerni ljudi koji žele da ostanu u ovoj zemlji. Poslednja reč je studentska, da onio žele nastave da žive u ovoj zemlji. Hvala vam studenti“, rekla je Ljiljana Tomović, profesorka Biološkog fakulteta.

A dok su se Loznici približavali trkači iz Tekeriša, poštovanje za studente sa govornice i od jednog akademika.

„Svako ko ima trunke čovečnosti u sebi vas voli, prati i pomaže vas. Ja vam se divim i vidim da ste u zadnjih šest meseci puno porasli, puno naučili, puno saznali i stekli puno veštinakoje, verujte mi, ne mogu se steći ni na najboljim svetskim univerzitetima. Neznatni su oni koji vas grde i ruže i jadni su oni koji u svakom ko im se ne klanja vide neku obojenu revoluciju“, kaže Slobodan Vukosavić, akademik SANU.

Za one koji danas vode borbu, a možda se i ne sećaju grešaka prethodnih borbi za slobodno društvo u Srbiji, jedno profesorsko podsećanje.

„Mi kao generacija napravili smo grešku. Nije svanuo 6. oktobar, to nam se osvetilo. Došli smo ponovo da nam ista ekipa 2012. kroji kapu. I šta se desilo? U godinama kada smo trebali da živimo i uživamo u životu, znači u svojim tridesetim, četrdesetim godinama i da uživamo odgajajući vas, mi smo ponovo se vratili u te tamne devedesete. Ali ne devedesete dvadesetog veka, otišli smo u 19. vek. Ubrzo ste videli da sedimo ispred televizora, da se svađamo sa istim, a za par godina smo doživeli da nam političari izlaze iz frižidera. Dotakli smo dno“, smatra Goran Mladenović, profesor.

U Loznici u petak, od dna daleko.

Prilog Željka Veljkovića, reportera Dnevnika na TV Nova pogledajte na početku ove vesti.