0
Zbog majmunskih boginja Svetska zdravstvena organizacija razmatra sazivanje komiteta eksperata koji bi trebalo da utvrde da li epidemija majmunskih boginja, među ljudima u nekoliko afričkih zemalja, treba da se kvalifikuje kao vanredna međunarodna situacija. U isto vreme objavljeno je i istraživanje da bi sledeću pandemiju moglo bi da izazove 30 patogena, među kojima su influenca A, denga i virus majmunskih boginja, to je zaključak više od 200 naučnika. Koliko nam je ovakva situacija blizu analiziramo sa Majom Stanojević, profesorkom na Medicinskom fakultetu u Beogradu i Zoranom Radovanovićem, epidemiologom.
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da su majmunske boginje slične velikim, te vakcina protiv velikih boginja štiti u 85 odsto slučajeva. Dodaje da kod nas te bolesti nema već pola veka, velike boginje se smatraju iskorenjenim, i vakcinisanje protiv njih prestalo je pre oko 45 godina.
Pojasnio je da kod ljudi postoje tri vrste boginja – male, ovčije i velike, dok u animalnom carstvu postoji mnogo vrsta, u koje spadaju i majmunske.
„Otkrivene su 1958. godine ali prvi slučaj kod ljudi zabeležen je tek sedamdesetih. Pokazalo da se vrlo retko prenose na čoveka, potreban je blizak kontakt – „ako se jedu sitni glodari, ili ako su ljubimci u kući“, objasnio je i i naglasio da se radi o ozbiljnoj bolesti koja vas drži u krevetu i po nekoliko nedelja.
Podsetio je da je SZO od prošle godine, zbog političke korektnosti odlučila da se ova bolest zove M bogine.
Govoreći o rizicima za izbijanje neke nove pandemije Stanojević smatra da je sasvim izvesno da će takvih događaja biti, ali da ne možemo znati kada i na koji način.
„Da bismo bili što spremniji SZO je nedavno objavila jedan dokument u vezi istraživanja i razvoja mogućih prioritetnih patogena sa mogućim epidemijskim i pandemijskim potencijalom“, nepomenula je i naglasila da je u tom dokumentu imenovano tridesetak grupa i familija patogena, uglavnom virusa.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
35
BONUS VIDEO: „Kovid je sve vreme tu, on ne zna za sezonu“ – dr Katarina Bajec
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare